Na sedamnaestoj sednici Međuvladinog komiteta za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa, koja se održava od 28. novembra do 3. decembra u Rabatu u Kraljevini Maroko, srpska šljivovica, kao i društvena praksa i znanje vezano za pripremu i upotrebu tradicionalne rakije od šljive, uvršteni su na UNESCO-vu Reprezentativnu listu nematerijalne svetske baštine.

Na predlog Etnografskog muzeja u Beogradu i Narodnog muzeja Čačak, nominaciju je pripremio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu, uz učešće nosilaca nasleđa, lokalnih zajednica, institucija i nevladinih organizacija i udruženja, Ministarstvo kulture je 2021. godine nominovalo šljivovicu za Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

U obrazloženju je navedeno da s obzirom da je šljivovica tradicionalna rakija od šljive, ona obuhvata i kompleksna znanja i veštine, koje se prenose sa kolena na koleno. Sama priprema šljivovice obuhvata nekoliko faza i uključuje i nekoliko zanata, poput izrade bakarnih posuda, tj. kazana za pečenje rakije, hrastovih buradi za odležavanje rakije, drvenih čutura i staklenih čokanja, itd. 

Pronađite najbolje prirodne voćne rakije

Sama proizvodnja šljivovice obuhvata nekoliko faza. Prva i najvažnija je uzgoj autohtonih vrsta šljive, čiji se plodovi beru u jesen. Plodovi šljive se zatim skupljaju u burad gde se ostavljaju da fermentišu od 20 do 30 dana, nakon čega se rakija "peče" u kazanima za pečenje rakije. Sledeća faza je prepek, zbog čega se često rakija od šljive naziva i prepečenica. Šljivovica se zatim smešta u hrastovu burad i ostavlja na odležavanje, a sama vrsta bureta i kvalitet drveta od koga je napravljen, doprineće boji i aromama rakije od šljive.

U srpskim običajima šljivovica igra izuzetno važnu ulogu. U mnogim krajevima nosi se u bukliji, specijalno ukrašenoj drvenoj čuturi, koja je deo rituala kada se poziva u svatove. Prilikom raznih porodičnih slavlja, a specijalno prilikom proslave porodične slave, šljivovica je obavezan deo rituala i zdravica.

Šljivovica je izuzetno važan deo i srpske tradicionalne medicine, u koju se dodaju razno lekovito bilje ili šumsko voće, zbog čega se često koristi kao lek protiv prehlade, bolova ili kao antiseptik.

U toku zime od šljivovice se priprema i kuvana rakija, poznatija i kao šumadijski čaj.