od Admin u 10-06-2021 u Istražili smo
Džin je alkoholno piće koje se je nastalo u srednjem veku. Ono što ga odvaja od drugih žestokih pića je njegova karakteristična aroma kleke. Obično se pije sa ledom, ili tonikom, a takođe je veoma čest sastojak mnogobrojnih koktela.
Džin (engl. gin) je žestoko alkoholno piće karkterističnog ukusa i mirisa kleke. Prema klasifikaciji alkoholnih pića, džin je vrsta rakije (klekovača), koja se dobija destilacijom žita ili melase, koja se začinjava bobicama kleke i dugim začinskim biljem. Džin je uglavnom bezbojan, ali postoje i obojeni džinovi koji imaju svetlo žutu boju, zbog odležavanja u drvenim buradima.
Pored bobica kleke koji se maceriraju u alkoholu proizvedenom od žitarica (najčešće pšenice i raži), za proizvodnju džina često se koriste i drugi aromatični sastojci i začini, kao što su: kora limuna, lajma, pomorandže i grepfruta, anis, koren i seme angelike, koren irisa, koren sladića, cimet, badem, japanski biber kubeb, tropsko voće longan, šafran, baobab, tamjan, korijander, rajska zrna, muškatni oraščić, kora kasije, duglazija, limunska trava, lavanda, itd.
Kleka ili plodovi čempresa oduvek su se koristili u medicinske svrhe. Rimljani su spaljivali grančice kleke radi pročišćenja, a u srednjem veku za vreme epidemije kuge, lekari su stavljali kleku u kljunove srednjovekovnih maski koje su nosili kako se ne bi zarazli ovom opakom bolešću. U srednjem veku takođe su bili popularni i tonici sa klekom koji su se pravili za lečenje kašlja, prehlada, bolova i grčeva.
Najstariji zapis o klekovači (genever ili jenever) pojavio se još u 13. veku u enciklopedijskom delu Jakoba van Marlana (Jacob van Maerlant) iz Briža "Der Naturen Bloeme", dok je najstariji recept za holandsku klekovaču (genever) napisan u 16. veku u holandskom delu Filipusa Hemania (Philippus Hermanni) "Een Constelijck Distileerboec" u Antverpenu.
Genever je preteča modernog džina, a predstavlja specijalno alkoholno piće, koje je na neki način spoj viskija i džina, s obzirom da se proizvodi slično viskiju od slada pšenice, raži i kukuruza, koji se, nalik džinu, začinjava klekom, a ponekad se ponovo destiliše zajedno sa različitim začinskim biljem. Genever (holandska klekovača) je karakteristično alkoholno piće koje se prvo proizvodilo u Holandiji i Belgiji.
Holandski vojnici su često pili genever pred početak bitke, zbog čega je ovo piće postalo poznato i kao "holandska hrabrost" ("Dutch courage").
Genever su u Englesku doneli mornari 1570 godine, a postao je izuzetno popularan tokom Tridesetogodišnjeg rata u kojem su se engleski vojnici borili rame uz rame sa holandskim vojnicima protiv španske armije. Tokom 30-ih godina 17. veka s obzirom da je zbog rata nastala nestašica alkolnih pića, koja su stizala iz Francuske i Nemačke, u engleske luke su stizale ogromne količine holandske klekovače, koja je naročito postala moderna 1689. godine, kada je engleskom zavladao kralj Vilijam III Oranski (William of Orange).
Danas se genever najviše pravi u holandskom gradu Šajdam (Schiedam), koji je oduvek bio prestonica genevera, jer su u još 18. veku oko 240 destilerija ovde proizvodile čuvenu holandsku rakiju od kleke.
Pročitajte kada je Svetski dan džina
Kako bi Engleska prestala da zavisi od uvoza alkoholnih pića, prekinut je monopol Ceha londonskih destilera (London Guild of Distillers), a sama proizvodnja alkoholnih pića je liberalizovana. To je proizvelo nastanak mnogobrojnih malih destilerija, koje su krenule da prave alkoholna pića sa klekom, koja su podsećala na holandski genever. Ova pića slabije čistoće ubrzo su dobila naziv džin, kao skraćena verzija reči genever.
Prvi džin je bio mnogo slađi, manje čistoće, ali punijeg tela. Bio je poznat kao "Džin starog Toma" (Old Tom Gin), nazvan tako zbog drvene ploče u obliku crne mačke, koja je obično stajala ispred pabova u kojim se prodavao.
U Engleskoj u 18. veku, alkoholna pića su bila jeftinija od piva, a ovaj prvi džin zbog svoje slatkoće, naročito je bio popularan među najsiromašnjim delom stanovništva, jer je smirivao napade gladi. Prema zabeleženim podacima iz 1743. godine u Engleskoj je proizvedeno oko 70 miliona litara džina, a svaki peti stanovnik Londona je ilegalno pravio džin u svojoj kadi.
Kako bi zaustavili ovu ilegalnu proizvodnju alkoholnih pića, u Engleskoj je 1751. godine donešen tzv "zakon džina" (Gin Act), koji je značajno podigao takse koje su morali da plate i proizvođači i trgovci alkoholnih pića. Zbog ovog zakona, nastali su mnogi nemiri u siromašnim kvartovima, a mnoge male destilerije su zatvorene.
Nedugo zatim, 1769. godine Škot po imenu Aleksandar Gordon, koji je do tada proizvodio viski, prelazi u London, gde otvara Destileriju Finsburi (Finsbury) i započinje sa proizvodnjom kvalitetnog džina.
Suvi džin (Dry Gin) je nastao tek 1830. godine, nakon što je Aneas Kofrej (Aeneas Coffrey) usavršio kolon za destilaciju, a s obzirom da se ova vrsta džina prvo proizvela u Londonu, i danas se ova vrsta džina naziva "London Dry" (londonski suvi džin).
Prema kategorizaciji Evropske Unije postoje četiri vrste džina:
Alkoholna pića sa ukusom kleke
Alkoholna pića sa ukusom kleke su alkoholna pića koja se proizvode od fermentisane žitne kaše, koja se zatim ponovo destiliše sa dodacima aromatičnog i začinskog bilja. Jačina alkola ovih pića je minimum 30%. U alkoholna pića sa ukusom kleke spadaju rakija od kleke (klekovača), genever, wacholder i ginebra.
Džin
Džin je alkoholno piće koje se proizvodi dodavanjem prirodnih aroma i začinskog bilja u alkohol prirodnog porekla, koje mora imati karakterističan ukus i miris kleke i minimalnu jačinu alkohola od 37.5%.
Destilovani džin
Za razliku od običnog džina, destilovani džin se proizvodi od alkohola prirodnog porekla, koji se ponovno destiliše u kolonama za destilaciju zajedno sa bobicama kleke i drugim aromatičnim i začinskim biljem, a minimalna jačina alkohola je 37.5%.
London džin
London džin je suvi destilisani džin najfinije čistoće, koji ne sme da sadrži šećer, veštačke boje i druge sastojke osim vode. Takođe ima jačinu od 37.5% alkohola.
U Americi kategorizacija džina je nešto drugačija. U SAD se razlikuju džin i destilovani džin, dok u Kanadi postoje genever, džin i suvi London džin.
Na tržištu postoje i neke vrste džina koje imaju oznaku geografskog porekla, kao što su: slovačka Borovička, slovenački Kraški brinjevec i genever koji se proizvodi u Holandiji, Belgiji, dve severne oblasti Francuske i dve federalne države u Nemačkoj.
Plimutski džin (Plymouth Gin) je sve do februara 2015. godine imao oznaku geografskog porekla, ali je ta oznaka oduzeta, jer u je Plimutu ostala samo jedna destilerija koja proizvodi džin, Blek Frajars Distileri (Black Friars Distillery).
Džin se veoma često koristi za spravljanje različitih koktela, a najpoznatiji kokteli su Martini i džin i tonik. Pored njih džin se koristi i za druge kotele:
