Dan badema

Dan badema se obeležava svakog 16. februara. Badem je veoma zdravo orašasto voće koje je čovek među prvim kultivisao. Možete ih jesti za doručak u musliju, ili sirove, pečene ili slane, kao zdravu užinu. 

Šta je badem?

Badem je seme voća nalik breskvi, čiji je latinski naziv Prunus dulcis. Postoji nekoliko vrsta badema, a za ishranu se koristi slatki badem. Gorki badem se ne koristi u ishrani, jer sadrži veliku količinu cijanida, i može biti otrovan, ako se konzumira u većim količinama. U Srbiji raste i divlji badem, a najpoznatija vrsta je stepski badem, koji raste u Deliblatskoj peščari.

Poreklo badema

Pretpostavlja se da je čovek kultivisao prvi badem još u bronzano doba (3000-2000 pre n.e.) ili ranije, najverovatniju u oblasti centralne Azije (današnja Jermenija i zapadni Azerbejdžan, današnji Iran). Iz Irana kultivisani slatki badem proširio se i na čitav istočni Mediteran, koje čine današnja Turska, Sirija, Liban, Izrael, Jordan, Egipat i Grčka. Badem je u Ameriku stigao tek početkom 19. veka, a oblasti Sakramento i San Hoakin u Kaliforniji postaju najveći proizvođači badema na svetu. Na drugom mestu po proizvodnji badema je Španija.

U Numeiri, arheološkom nalazištu koje se nalazi na obali Mrtvog mora u Jordanu, koje datira iz ranog bronzanog doba, pronađeni su najstariji ostaci badema i maslina. Egipatski faraon Tutankamon, u svojoj grobnici sagrađenoj oko 1325 pre n.e., pored ostalog, poneo je i badem na svoje zagrobno putovanje.

Zašto je badem zdrav?

S obzirom da sadrži vitamin E, magnezijum i prehrambena vlakna, badem je izuzetno zdrav i morao bi biti obavezan sastojak zdrave ishrane.

Prema američkoj agenciji FDA, svakodnevnim unošenjem oko 40 g badema ili drugog orašastog voća, koji sadrže male količine zasićenih masti i holesterola, možete smanjiti rizik od srčanih bolesti. Badem takođe sadrži i proteine, kao i veće količine minerala, kao što su kalijum, kalcijum i gvožđe, zbog čega je badem dobar i u prevenciji osteoporoze, snižavanja krvnog pritiska i lošeg holesterola.

Bademi su omiljena grickalica za užinu. Mogu se jesti sirovi i pečeni, ušećereni ili slani, ali i umočeni u čokoladu. U ishrani se takođe koriste bademovo mleko, bademovo brašno, bademovo ulje, puter od badema i marcipan, nezaobilazan deo mnogih slatkiša, torti i kolača.

Badem je veoma čest sastojak mnogih deserta, a od njega se prave razni hlebovi i peciva punjena kremom od badema, torte i kolači, makaroni, pudinzi, kremovi, čokolade, praline, keksi i hrskave kiflice sa bademima.

Narodna verovanja o bademu

Širom sveta postoje razna verovanja o bademu. U Knjizi brojeva, četvrtoj knjizi Petoknjižja u Starom zavetu pominje se Aronov štap, koji ne samo što je pustio pupoljke, već su na njemu izrasli i bademi, koji su prema verovanju imali božansko odobravanje Arona, Mojsijevog brata i njihovog plemena.

Rimljani su zasipali mladence bademima, jer su verovali da bademi označavaju plodnost.

Danas se na venčanjima u Severnoj Americi gostima daruju ušećereni bademi, koji predstavljaju plodnost, sreću i ljubav.

U Švedskoj za Božić je običaj da se jede sutlijaš u koji se sakriva badem. Prema verovanju onoga ko pronađe badem, pratiće sreća čitave godine.

U Indiji smatraju da je badem izuzetno zdrav za mozak, dok Kinezi smatraju da badem simbolizuje žensku lepotu, a pripisuju mu i moć lakšeg podnošenja tuge.