Dan kompota

Dan kompota se obeležava svakog 1. marta. Kompot je oduvek bio izvrsna poslastica, čiji slatki miris sa primesama karanfilića, cimeta i limunove kore budi uspomene na naše detinjstvo.

Kompot je vrsta deserta koja se sastoji od svežeg voća skuvanog u vodi sa šećerom, nakon čega se skuvano voće smešta u vrele tegle sa hermetičkim zatvaračem. Na ovaj način je čuvano razno voće za zimu, a najčešće se kompot kuvao od jabuke, kruške, breskve, kajsije, dunje, višnje, trešnje, jagode, kupine i ribizle. Pored voća, vode i šećera, za kuvanje kompota dodavali su se i razni začinini i drugo voće, kao što su karanfilić, vanila, cimet, kora pomorandže ili limuna, seckani bademi, suvo grožđe, kandirano voće ili kokos.

Sve dok američki pronalazač Klarens Berdsai (Clarence Birdseye), otac moderne smrznute hrane, nije patentirao prvi proizvodni proces za zamrzavanje sveže ribe, početkom 20-tih godina 20. veka, kada je počela moderna istorija smrznute hrane, ljudi su koristili tradicionalne metode konzerviranja hrane.

Pročitajte još:
Dan Breskve Melba

Istraživači koji se bave istorijom hrane, pretpostavljaju da su kompoti nastali još u srednjem veku, a naročito je bio popularan u zemljama severne, centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Najverovatnije je nastao pod uticajem arapske i turske kuhinje, odakle se proširio širom Evrope. U srednjem veku, kompot je bio omiljeni desert koji se služio sa pavlakom i biskvitima, kao popodnevna užina. U doba renesanse, rashlađen kompot služio se kao desert na kraju večere. U Francuskoj je bio izuzetno popularan u 17. veku.

Postoje razni recepti za pravljenje kompota, a oni se razlikuju po količini šećera i dužini kuvanja, što zavisi direktno od vrste voća od kojih se sprema kompot. Za razliku od ostalih kompota, kompot od jagoda ili kupina se pravi bez kuvanja, već se sveže jagode ili kupine posute šećerom, ređaju u vrele tegle sa hermetičkim zatvaračem. Kompot od bresaka, kajsija, višanja i ribizli se pravi tako što se sveže oprano voće poređa u tegle, a zatim zalije šećernim sirupom. Kompot se obično kuva kada je u pitanju čvršće voće kao što su jabuke, dunje i kruške, dok se trešnje ne kuvaju, već se spuštaju u vreo šećerni sirup da odstoje, vodeći računa da ne popucaju. Takođe se kuva i kompot od mešanog voća, kao i kompot od suvih šljiva.

Iako je potrošnja kompota naglo opala krajem 20. veka, prerađivači voća i mnoge domaćice na našim prostorima i dalje prave raznovrsne i ukusne kompote. 

Kako obeležiti dan kompota?

Ako odavno niste pojeli dobar kompot, dan kompota je idealna prilika da se podsetite ovog starinskog deserta. Možete ga poslužiti bez dodataka, ili sa šlagom i slatkom pavlakom. 

Ako vam se nakon čitanja ovog teksta prijeo kvalitetan domaći kompot, na našim stranicama pronađite proizvođače koji proizvode kompote i slatku zimnicu.

Obeležavanjem dana kompota, odajemo počast svima našim bakama, prabakama, čukunabakama, itd., koje su nekada davno vredno radile tokom leta i jeseni, kako bi sačuvale za zimu što više slatkog voća, kako bi naše trpeze bile bogate, a jelovnik raznovrstan.