Dan kuglofa

Dan kuglofa se obeležava svakog 15. novembra. U osnovi slatki hleb, kuglof je vrsta kolača, tj. slatkog hleba, koji je najverovatnije nastao u 17. veku u Austriji. 

Šta je kuglof?

Kuglof je vrsta kolača, tj. slatkog hleba, koji se pravi od kvasnog testa, a peče se u specijalnom kalupu, koji u sredini ima umetak u obliku levka, koji kolaču daje prstenast oblik. 

Pored brašna, jaja, putera i šećera, u testo za kuglof se često dodaju i kora od limuna ili pomorandže, mleko, suvo grožđe, seckani orasi, bademi, lešnici, cimet i drugi začini, a gotov kolač se često pre služenja posipa šećerom u prahu. 

Postoji i varijanta mramornog kuglofa, koji pored osnovnog "žutog" testa ima i "braon" testo, u koje se dodaje rendana čokolada za kuvanje.

Kod nas, kuglof se najčešće pravi u Vojvodini, a najčuveniji je kuglof iz Sremskih Karlovaca, kojem je posvećena i manifestacija, koja se održava poslednjeg vikenda u maju, pod nazivom "Festival kuglofa".

Kuglof kroz istoriju

Još u 1. veku pre n.e. rimski pesnik Vergilije i istoričar Tit Livije pominju rimski hleb pod imenom libum, a vek kasnije (1.vek n.e.), Plinije Stariji pominje rimski hleb, koji se pravio od najfinijeg brašna izmešanog sa jajima, puterom i uljem. U srednjem veku sladak hleb napravljen od brašna, jaja, putera, i zaslađen šećerom ili medom, jeo se samo na trpezama aristokrata. 

S obzirom da je kafa u 17. veku bila sve popularnija u Evropi, obično se uz kafu služio kolač, tj. sladak hleb.