Nema predstojećih dešavanja.
Lokacija:
Dan pice su obeležava svakog 9. februara u SAD i još nekim državama sveta, dok se Međunarodni dan pice obeležava svakog 17. januara. Pica (pizza) je nesumnjivo najomiljenija vrsta brze hrane širom sveta. Bez obzira da li je njena tanka ili debela kora, prekrivena šunkom, peperoni kobasicama, sardinama, pečurkama, mocarelom, ananasom, njen neodoljivi miris nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Pica je vrsta pite ili ravnog hleba sa različitom vrstom fila koji se pravi od paradajza, sira (obično mocarele) i mesa. Mnogi narodi jeli su razne vrste pita ili ravne hlebove sa filom još u antičko doba. Stari Grci su bili pravi majstori u pravljenju pita, pa se grčka pita koja je ličila na ravan hleb sa uzdignutim obodima i koja se punila sirom, maslinovim uljem, maslinama, belim i crnim lukom, začinskim biljem i povrćem, smatra pretečom današnje pice.
Istraživači koji su se bavili nastankom pice, smatraju da je na nastanak pice u Italiji uticao sudar dve različite kulture. Dok je na severu Italije cvetala etrurska kultura, pod čijim uticajem je nastala fokača (foccacia), na jugu Italije najveći trag ostavili su upravo stari Grci. Različiti izrazi koji su se koristili za ove raznovrsne preteče današnje pice upravo ukazuju na činjenicu da su te pice koje su pravljene u svim delovima Italije, bile oduvek veoma popularne. Pod današnjim izrazom pica (pizza) prvi put se pominje 997. godine u Gaeti, luci koja se nalazi između Napulja i Rima. U 12. veku u gradu Abruci (Abruzzi) takođe se pominje reč pica (pizza), dok se u Kalabriji pominje pita (pitta), u Apulji picela (pizzella) ili piceta (pizzetta), na Siciliji sfinćione (sfincione), a u Toskani skaćata (schiacciata).
Paradajz se u Evropi pojavio u 16. veku, kada su ga doneli španski i portugalski moreplovci, a sos od paradajza nastao je sto godina kasnije, u 17 veku. Ovaj podatak je značajan u istraživanju nastanka današnje pice, koju ne možemo da zamislimo bez paradajza kao njenog osnovnog sastojka.
Napolitansko poreklo današnje pice potvrđuje i podatak da su u 17. veku španski vojnici rado jeli čuvene napolitanske pite u Taverni Ćeriljo (Taverna Cerriglio), koje su u narodu bile poznate kao sficiosa. Sficiose su pekli muškarci zvani picajoli (pizzaioli), koji su radili u malim radnjama zvanim laboratoriji (laboratori), a jela se iz ruku, presavijena kao mala knjiga.
Prvi opis današnje pice pojavio se krajem 19. veka u londonskim novinama "The Morning Post", 17. decembra 1860. godine. U njemu engleski putopisac detaljno opisuje picu, kao najomiljeniji specijalitet Napulja. Krajem 19. veka pice su se pekle u posebnim pekarama (picerijama) koje su se nalazile u najneuglednijim četvrtima Napulja, a služile su se od sumraka pa sve do ranih jutarnjih sati. Ono što je posebno oduševilo ovog engleskog putopisca je gužva koja je trajala do ranih jutarnjih časova, zbog ovih ukusnih pica, koje su se nakon pet minuta pečenja u peći, jele vrele. U picerijama se nije gurala samo sirotinja, već su picu željno iščekivale i vojvode i markizi. Takođe je do detalja opisan i proces pravljenja pice, prilikom kog pekar dlanom mesi i ravna kuglu testa, koju zatim prelije mocarelom, a odozgo doda rendani sir, bosiljak i paradajz, nakon čega je peče pet minuta u vreloj peći.
Verovatno ste već čuli poznatu priču o nastanku čuvene pice Margarita, koja je prema "Udruženju prave napolitanske pice" (Associazione Vera Pizza Napoletana) nastala 11. juna 1889. godine. Ovu picu u bojama italijanske zastave napravio je lokalni pacajoli (pazaioli) po imenu Rafele Espozito (Raffaele Esposito), povodom posete kraljice Margarite od Savoja, kraljevskoj palati Kapodimonte, u Napulju. Trobojna pica kao glavne sastojke imala je paradajz (crvena), mocarelu (bela) i bosiljak (zelena), i nazvana je Margarita.
Pored italijanske pice, postoji i francuska pica. Pisaladjere (pissaladiere) je francuska varijanta pice i čuveni je specijalitet u regionu Nice, a sastoji se od testa punjenog debelim slojem crnog luka, prženog na maslinovom ulju, preko koga se stavljaju fileti sardele ili inćuni i crne masline.
Danas se pica može pronaći u svim zemljama sveta, a u ovo doba korone pica je jelo koje je najviše naručivano širom sveta. Sve zemlje sveta su na neki način doprinele pravljenu pice, dodajući neke lokalne sastojke. Pored raznih pica, koje nose naziv po picerijama u kojima se prave, naš najveći doprinos je svakako Srbijana, pica sa kajmakom, slaninom i kačkavaljem.
Sigurno vam neće pasti teško da obeležite dan pice tako što ćete naručiti omiljenu picu, ili ćete posetiti najbližu piceriju. Za one koji žele da se isprobaju u pravljenju pice, savetujemo da 17. janura ne propuste mnogobrojne masterclass časove, koji se tog dana organizuju besplatno online. Možda vam se čini da je lako napraviti testo za picu, ali za to je uz dobar recept, potrebno i najkvalitetnije brašno tipa 00, koje se takođe može naći i pod nazivom brašno za picu.
