Nema predstojećih dešavanja.
Lokacija:
Dan smrznute hrane se obeležava svakog 6. marta. Iako su ljudi oduvek koristili led kako bi očuvali svežinu hrane, prva industrijski smrznuta hrana nastala je tek u 20. veku.
Smrznuta hrana je vrsta konzervirane hrane, pri čemu se sveža hrana u kratkom vremenskom roku podvrgava procesu indirektnog ili direktnog zamrzavanja, kako bi se usporile mikrobiološke, hemijske i enzimske promene kod namirnica, a očuvali njen ukus, miris i boja.
Pokazalo se da je smrznuta hrana mnogo zdravija i ukusnija u odnosu na konzerviranu hranu u konzervama ili hranu koja je podvrgnuta dehidraciji. Sam proces zamrzavanja hrane podrazumeva da se hrana zamrzne na temperaturi od -18 °C ili nižoj.
Na našim stranicama pronađite nakvalitetnije smrznuto voće i povrće, kao i drugu smrznutu hranu, koje proizvode mnogobrojne hladnjače.
Tržište smrznute hrane je jedno od najvećih tržišta, koje je poslednjih godina postiglo izuzetan rast. U poređenju sa nekoliko frižidera u samoposlugama u kojima se u početku čuvala smrznuta hrana, danas postoje čitovi redovi frižidera u kojima se čuva raznovrsna smrznuta hrana u koju spadaju: smrznuto voće, smrznuto povrće, smrznuta testa, smrznuta gotova jela, smrznute poslastice, sladoled, smrznuti sokovi, smutiji, itd...
Inuiti i drugi narodi koji su oduvek živeli okruženi ledom, koristili su led za smrzavanje hrane. U drugim delovima sveta, ljudi su čuvali hranu u ledenim pećinama i na drugim hladnim mestima, kako bi usporili njeno propadanje.
Istorija smrznute hrane počinje sa prvim procesom veštačkog hlađenja, koje je demonstrirao 1748. godine, Vilijam Kulen (William Cullen) na Univerzitetu u Glazgovu. S obzirom da ovaj proces nije dalje dobio praktičnu primenu, i iako je američki pronalazač, Oliver Evans, napravio prvu mašinu za zamrzavanje 1805. godine, ocem frižidera se smatra američki pronalazač Džejkob Perkins, koji je napravio prvi frižider.
Tokom 19. veka mnogi naučnici i pronalazači su se bavili osmišljavanjem mašine koja veštači pravi led, ali su te mašine sve do 1930. godine, kada je pronađen freon, koristile toksične gasove kao što su amonijak, hlorometan i sumpor-dioksid, zbog čega su se dešavala fatalna trovanja.
Sa pronaskom ovih mašina drugom polovinom 19. veka, meso, riba i puter su zamrzavani u komorama za skladištenje, odakle su prevoženi brodovima na razne destinacije. Prvu takvu komoru za zamrzavanje pustio je u rad 1861. godine australijanac Tomas Satklif Mort (Thomas Sutcliffe Mort), koji je finansirao francuskog inženjera i pronalazača Judžina Dominik Nikola (Eugene Dominic Nicolle) koji je osmislio svoju prvu mašinu za zamrzavanje. Iz ove australijanske komore za zamrzavanje prvo smrznuto meso krenulo je za London 1868. godine. Ovom tehnikom su smrzavane guske i pilići u Rusiji, koji su tokom zime brodovima prevoženi za London.
Sledećih godina naučnici i pronalazači istraživali su mogućnost zamrzavanja voća i povrća. Zamrzavanje voća je bilo izuzetno važno, jer se na taj način mogla sačuvati svežina voća od kojeg su se daljom preradom proizvodili sokovi, džemovi, sladoledi, pite i drugi kolači. Već 1905. godine na istočnoj obali SAD-a, uspešno je smrznuto bobičasto voće. Za razliku od voća, zamrzavanje povrća se u početku pokazalo kao izuzetno težak i neuspešan posao. Od 1917. godine nekoliko privatnih proizvođača u SAD pokušavalo je neuspešno da zamrzne povrće. Problem im je predstavljao promenjen ukus povrća. Tek 1929. godine u proces zamrzavanja povrća uvedeno je prethodno blanširanje, čime se uspešno sačuvao ukus povrća.
Pročitajte još:
Dan sladoleda od jagode
Međunarodni dan sladoleda za doručak
Moderna industrija smrznute hrane započinje tek 1928. godine sa pronalaskom zamrzivača sa dvostrukim remenom koji je osmislio Klarens Berdsaj (Clarence Birdseye). Dok je radio kao trgovac krznom na Labradoru, u Kanadi, Berdsaj je gledajući Inuite koji su ledili ribu odmah nakon hvatanja, shvatio je da se hrana mora vrlo brzo zamrznuti kako se ne bi stvarali kristali leda, i kako bi hrana zadržala svoj ukus i teksturu. On je razvio dva načina brzog smrzavanja hrane, a pri tom je uveo i inovativne metode pakovanja smrznute hrane. Prva tehnika zamrzavanja podrazumevala je da se paket sa svežom hranom držao između dva metalna remena koji su bili ohlađeni na temperaturu od -40 ° C do -42 ° C pri čemu se koristio rastvor kalcijum-hlorida. Druga tehnika koja je bila mnogo popularnija, popdrazumevala je da se upakovana hrana drži pod pritiskom između dve šuplje metalne ploče koje su isparavanjem amonijaka ohlađene na -31 ° C. Koristeći ovu metodu, pakovanje mesa debljine 5 cm moglo se zamrznuti na -18 ° C za oko 90 minuta, dok je voću i povrću trebalo oko 30 minuta. Tokom osmišljavanja procesa brzog smrzavanja, Klarens Berdsaj je kreirao 168 patenata, koji su obuhvatali sam proizvodni proces, vrstu papira za pakovanje, raznovrsnu ambalažu, itd, zbog čega se smatra ocem smrznute hrane.
S obzirom da je bilo potrebno dosta vremena da se smrznuta hrana odledi u klasičnoj rerni, u periodu između 40-ih i 50-ih godina 20. veka, počela su istraživanja usmerena kako bi se smrznuta hrana mogla brže i lakše odmrznuti. Samouki američki inženjer, Persi Spenser, sasvim slučajno osmislio je mikrotalasnu rernu 1945. godine. U istom periodu u SAD osmišljena je i tzv. TV večera, koja je podrazumevala kompletan smrznuti obrok, koji se vrlo brzo odmrzavao u mikrotalasnoj rerni. Tokom 70-tih i 80-tih godina 20. veka, ovako osmišljen smrznuti obrok postao je najprodavaniji obrok u SAD, zbog čega je 1984. godine američki predsednik Ronald Regan proglasio Dan smrznute hrane za američki praznik, koji se obeležava svakog 6. marta.
