Dan francuskog hleba

Dan francuskog hleba ili bageta se obeležava svakog 21. marta. Ukusan hleb sa hrskavom korom, baget je vrsta francuskog hleba koja je nastala početkom 20. veka.

Sve do 1839. godine kada je Austrijanac po imenu August Cang (August Zang) otvorio u Parizu prvu bečku pekaru (Boulangerie Viennoise), donevši sa sobom bečku pećnicu na paru i najfinije mleveno brašno, francuski hleb je bio debeljuškast, okruglog ili cilidričnog oblika ("pain de campagne" ili "pain de menage"). Kora francuskog hleba bila je debela sa ukrštenim rezovima, različitih nijansi, dok je sam hleb bio prilično grube teksture.

Ove starije vrste francuskog hleba doživele su preporod 70-tih godina 20. veka, jer su se pokazale da, za razliku od bageta, mogu da traju dva do tri dana, a da ne izgube svežinu.

U Francuskoj naziv pekara (boulangerie) mogu nositi samo pekare u kojima se mesi hleb.

Iako postoje mnoge vrste francuskog hleba, većina ljudi poistovećuje francuski hleb sa bagetom.

Šta je baget?

Baget je vrsta hleba, čija vekna je uska i dugačka, težine 250 g, dok se njegova dužina kreće od 65 cm pa do 1 m. Pored toga što je vekna bageta izuzetno dugačka i uska, ovu vrstu francuskog hleba krasi i specifičan ukus, kao i izuzetno hrskava kora. Baget se mora brzo pojesti, jer ima manu da se vrlo brzo stvrdne i postane neupotrebljiv. U Parizu, baget je u početku bio poznat kao bečki hleb.

Baget se pravi od najfinije samlevenog brašna (tip 400), a pored toga sadrži pekarski kvasac, so i vodu, kako nalaže Zakon o hlebu, koji je 1993. godine donela francuska vlada. Prema ovom zakonu, bageti se moraju praviti u pekarama u kojima se i prodaju, što znači da se ne smeju zamrzavati, niti smeju da sadrže aditive ili druge sastojke, kako se ne bi ustajali u toku 24 sata.

Nakon što se zamesi meko testo, oblikovane vekne bageta se polažu, glatkom stranom nadole, na daske obložene platnom, sa krpom zategnutom između hlebova, ili u specijalne plehove za baget, koji ne dozvoljavaju da se vekne dodiruju i samim tip slepe, gde se ostavljaju da miruju dok se ne udvostruče. Baget se peče u rerni sa dosta pare. 

Reč baget (fr. baguette) na francuskom znači "štap" ili "palica", a kao vrsta hleba poznat je tek od 1920. godine.

U novembru 2018. godine, tradicionalni ručno pravljeni baget, dodat je na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa francuskog Ministarstva kulture, a u maju 2021. Francuska je predala zahtev da baget dobije status UNESCO-ve baštine.

Vrste bageta

U Francuskoj postoje različite vrste bageta. 

Običan baget ili pariski baget je baget koji se pravi od pekarskog kvasca, a ima hrskavu koru i izrazito belu sredinu.
Tradicionalan baget (Baguette tradition, Baguette à l’ancienne, ili Baguette de campagne) je ručno pravljen baget, izrazito šupljikave sredine, špicastih krajeva, nepravilnog oblika, u zavisnosti od pekare u kojoj se najčešće pravi od prirodnog (divljeg) kvasca (sourdough).
Baget sa celim zrnom (baguette aux céréales) je nešto tamnije boje, jer se pravi od brašna od celog zrna. Obično se pravi ručno sa prirodnim kvascem, nepravilnog je oblika i špicastih krajeva, ali je manje rupičast u sredini.
Baget sa susamom (baguette aux graines de sésame) ima koru svetle boje, posutu susamom. Ukoliko se pravi u pekarama ima nepravilan oblik jer je ručno rađen.
Baget sa maslinama (baguette aux olives) prilično je rustičan jer se obično ručno pravi u pekarama, svetlije je boje, a pored četiri glavna sastojka, sadži i komadiće maslina, koje doprinose njegovom neodoljivom ukusu. 

Pročitajte još:
Dan bejgla
Dan kroasana

Istorija

Zahvaljujući različitim zapisima, utvrđeno je da je jedna vrsta francuskog hleba još u vreme Luja XIV bila veoma duga i široka, da bi u 18. veku vekna hleba postala dosta tanja, a u 19. veku i duža od današnjeg bageta. Ponekad je oblik ovog dugačkog hleba podsećao na ogroman pajser, jer su mu krajevi bili iskrivljeni na različite strane (u obliku izduženog slova S).

Način pravljenja bageta, kao i kroasana, francuski pekari preuzeli su od Bečlije Augusta Canga, ali se naziv baget zvanično pojavio tek 1920. godine, kada je u oktobru mesecu donet zakon koji je zabranjivao da radnici u pekari rade pre 4 sata ujutru. Nemajući dovoljno vremena da umese velike količine hleba do jutra, francuski pekari su počeli da mese baget. 

O nastanku bageta postoje i razne legende. Jedna od njih, za koju je utvrđeno da je marketinški potez, osmišljen u Americi, bila je da je baget osmislio Napoleon, zahtevajući od francuskih pekara, da naprave hleb, koji može da stane u vojničke pantalone.

Prema drugoj legendi, baget je osmišljen, kako bi radnici franacuskog metroa prestali da sa sobom nose nož kojim su sekli hleb, jer su se među njima često dešavali krvavi obračuni.

Bez obzira na ove legende, baget je i danas jedan od simbola Francuske.