Dan kroasana

Dan kroasana se obeležava svakog 30. januara. Za ovo prhko pecivo koje se pravi od lisnatog testa vezano je mnoštvo legendi o njegovom nastanku. Bez obzira da li ste se zapitali ko ih je i kada izmislio, kada osetite miris vrućih kroasana sa puterom, čokoladom, bademima ili sirom, nećete moći da im odolite.

Većina ljudi smatra da su kroasani vrsta francuskog peciva, koja se pravi od lisnatog testa. Sam naziv kroasan je francuskog porekla, a označava polumesec.

Kroasan je vrsta peciva polukružnog oblika nalik kifli, koju su pravili bečki pekari još u 13. veku. Pored Beča, kifla se u srednjem veku jela i u Budimu (Budimpešti), kao i u Istočnoj Evropi. Iako njen polukružni oblik potseća na oblik polumeseca, veruje se da njihov oblik krije pagansko značenje, i da označava rogove bika.

Prema jednoj od legendi, kroasani su nastali u znak pobede nad Turcima, nakon turske opsade Beča 1683. godine. U toku opsade Beča, jedan bečki pekar koji je noću mesio hleb i kifle, čuo je kretanje turske vojske podzemnim tunelima i na vreme javio austrijskoj vojci, koja je sprečila njihov upad u Beč. Kroasani koji su imali oblik polumeseca postali su simbol te velike pobede.

Prema drugoj legendi, kroasani su stigli u Francusku, nakon udaje austrijske nadvojvotkinje Marije Antoanete za francuskog kralja Luja XVI, koja je sa sobom dovela bečke kuvare, da bi joj spremali omiljene bečke specijalitete, među kojima su bili kafa i kroasani. Iako se čuvena rečenica "ako nemaju hleba, neka jedu kolače (brioše)" nepravedno pripisuje Mariji Antoaneti, ona je svakako zaslužna što se bečko pecivo proširilo širom Evrope.

Najstariji recept za lisnato testo pripisuje se francuskom kuvaru Fransou Pjer de La Varen (François Pierre de La Varenne), koji se pojavio u kuvaru "Francusko pecivo" (Le Pâtissier françois) u 17. veku. Kroasani, tj. male kifle doata su pravljene od testa sličnom briošu, a sa pronalskom lisnatog testa, kroasan je je pravljen od ove vrste testa koja se nekoliko puta maže puterom.

Pored legendi o nastanku kroasana, jedina proverena istorijska činjenica je da je prve kroasane u Parizu pravio bečki pekar Avgust Cang (August Zang), koji je otvorio bečku pekaru početkom 19. veka. Oduševljeni Parižani su hrskave, meke kifle nazvali kroasani, jer su ih podsećali na polumesec.

Prvi recept za kroasane napisao je francuski pekar Silva Klodies Goj (Sylvain Claudius Goy) 1915. godine, osmislivši tehniku njihovog pravljenja, koja se do danas nije promenila.

Nakon Drugog svetskog rata tehnika pravljenja kroasana se proširila širom sveta, a nakon pronaska tehnike brzog smrzavanja hrane, proizvodnja i potrošnja kroasana je naglo porasla, jer su mnogi restorani, kafići i lanci brze hrane mogli da ispeku i posluže vruće kroasane.

Pročitajte još:
Dan café au lait

Kako obeležiti dan kroasana?

Najlakše je da dan kroasana započnete uz sveže, vruće kroasane koje možete kupiti u pekarama ili bolje snabdevenim marketima koji imaju sveže pecivo.

Ukoliko želite da probate da sami napravite kroasane, biće vam potrebno dosta vremena, dobar recept, kvalitetno brašno, kvasac i najkvalitetniji puter. Originalni francuski recept za kroasane podrazumeva da se kroasani prave nekoliko dana, jer se premazano testo puterom ostavlja da odstoji satima.