Nema predstojećih dešavanja.
Lokacija:
Dan žele bombona se obeležava svakog 22. aprila. Slatke, meke žele bombone raznih voćnih ukusa nekada su se smatrale savršenim turskim delikatesom, koji je u 19. veku postao izuzetno tražen širom sveta.
Žele bombone su vrsta slatkiša koji sadrži glukozni sirup, šećer, vodu, limunsku kiselinu, voćne arome i boje, želatin ili agar agar i belance. Žele bombone pripadaju vrsti voćnih želea, a nastale su kao oblik ratluka, slatkiša koji vodi poreklo sa Bliskog istoka.
Prema saznanjima istoričara prve oblikovane, slatke i gumene bombone sa voćnim ukusom napravili su arapski kuvari u srednjem veku, a recept za njihovo pravljenje u Evropu su doneli krstaši. U 16. veku u Turskoj ratluk je bio omiljena poslastica.
Još u srednjem veku postojale su dve vrste voćnih želea. Jedna vrsta želea plivala je u tečnosti, čuvala se u teglama, i morala se jesti kašikom ili viljuškom. Druga vrsta voćnog želea koja je bila suva, različitih oblika i uvaljana u šećer, čuvala se uvijena u papir.
Tokom srednjeg veka u Portugalu omiljeni slatkiš se nazivao marmelada, koji je dobio naziv prema reči marmelo (dunja). Dunja je bila omiljeno voće od koga se pravio ovaj voćni žele, koji je verovatno bio nalik vojvođanskom kitnikezu, tj. voćnom želeu od dunje, koji se i danas tradicionalno pravi u Vojvodini. Sredinom 16. veka svi čvrsti voćni želei nazivali su se marmelada, prema ovom portugalskom nazivu.
Moguće je da je tehnika pravljenja ovih marmelada i drugih vrsta konzervisanih poslastica od voća, koje su se pravile kuvanjem jednakih količina voćne kaše i šećera u vodi, nasleđena sa Levanta, gde su poslastičari bili veoma vešti u pravljenju ovih voćnih želea koje su pravili od mešavine voća sa šećerom tj. šerbetom.
Glavni sastojci šerbeta bili su šećerni sirup, šećerni slatkiši i lepljivi voćni sirupi, a u Turskoj ova tamno ružičasta supstanca zvala se gul sekeri. Jedan putopisac koji je posetio Tursku u 17. veku opisuje šerbet kao voćnu pastu, a engleski filozof Fransis Bejkon (1561.-1626.) pomenuo je 1626. godine da u Turskoj postoji vrsta slatkiša, koja se naziva šerbet, a koja potseća na ušećereno voće, koje se rastvara u vodi da bi se dobilo neko slatko piće.
Tokom 18. veka bili su veoma popularni čvrsti i drhtavi želei uvaljani u šećer, a za želatiniranje se najčešće koristio riblji lepak, dobijen iz osušenih ribljih mehurova.
Pročitajte još:
Dan likoriša ili slatkiša od sladića
Ratluk (lokum) je vrsta turskog želatinastog slatkiša, koji se pravi od šećera, skroba i voćnog pektina za želiranje, a seče se na kocke koje se uvaljaju u šećer u prahu. Vrhunske sorte ratluka sadrže i seckane pistaće, urme, lešnike ili orahe. Ratluk najčešće ima aromu ružine vodice, mastike, bergamotske pomorandže ili limuna.
Iako je bio različitih boja i ukusa, na zapadu se najčešće prodavao ružičasti ratluk koji se pravio sa ružinom vodicom. U 19. veku ratluk i druge vrste žele bombona smatrale su se izuzetnim specijalitetom, zbog čega su dobili naziv "Turkish delight" (u bukvalnom prevodu tursko uživanje). U svom poslednjem romanu "Tajna Edvina Druda" (Mystery of Edwin Drood), Čarls Dikens 1870. godine pominje prodavnicu u Londonu (Lumps of Delight shop) koja je prodavala ove turske slatkiše. Sam izraz "Turkish delight" prvi put je korišćen 1877. godine.
Sa pronalskom skrobnog sirupa i veštačkog želatina, proizvodnja žele bombona postaje jeftina i sve masovnija, a na tržištu Evrope i Amerike se pojavljuju razne vrste žele bombona, različitog ukusa, boja i oblika, kao što su: gumene bombone, dželi bins, gumeni medvedići, švedske ribice, itd.
Na našim stranicama pronađite najbolji ratluk i žele bombone.
Dželi bins su najčuvenije američke žele bombone različitih boja i ukusa, koje imaju izgled pasulja. Sam naziv u bukvalnom prevodu znači žele pasulj. Za razliku od naših žele bombona, koje su mekane i spolja i iznutra, i obično su spolja prekrivene šećerom, dželi bins bombone su unutra meke, a spolja imaju tvrdi šećerni omotač. Za pravljenje njihove tvrde ljuske koristi se proces koji je još u 17. veku izmislio francuski poslastičar dok je pripremao za francuski dvor čuvene dražeje "Jordan almonds" (značenje je najverovatnije jordanski bademi).
Ne zna se tačno ko je i kada izmislio dželi bins bombone, ali prema prvom pisanom izvoru, pretpostavljamo da su nastale polovinom 19. veka, jer je reklama Vilijama Šafnera iz Bostona, kojom je promovisao da se ove žele bombone pošalju severnjačkim vojnicima u toku američkog građanskog rata, objavljena 1861. godine.
U 19. veku slatkiši su često pravljeni i obliku voća i povrća ili životinja, a najčešći su oblici bili kesten, šargarepa, a za uskrs jaja i zeke. S obzirom da je pasulj bio izuzetno često na jelovniku Amerikanaca u 18. i početkom 19. veka, pretpostavlja se da je zbog toga poslastičar koji ih je i izmislio, izabrao baš oblik pasulja. U Engleskoj u 19. veku su napjomiljeniji bili slatkiši u obliku miša.
U početku dželi bins bombone su se prodavale kao i mnogi drugi slatkiši na merenje. U prodavnicama se stajali u velikim teglama, odakle bi se nakon merenja, pakovali u papirne kesice. Tokom 30-th godina 20. veka postali su omiljeni uskršnji slatkiši, kojima su ukrašavana gnezda.
Američka kompanija Herman Goelitz Candi počela je 1965. godine sa proizvodnjom ovih tradicionalnih američkih žele bombona, različitih boja i ukusa. Dželi bins bombone je izuzetno voleo američki predsednik Ronald Regan, a ostalo je upamćeno da je za njegovu inauguraciju utrošeno je oko tri ipo tona crvenih, beli i plavih dželi bins bombona, od kojih je napravljena američka zastava. Ronald Regan, koji je obožavao ove žele bombone, iredovno je poklanjao šefovima država, diplomatama i drugim posetiocima Bele kuća, specijalno napravljenu teglu sa predsedničkim pečatom u kojoj su bile dželi bins bombone.
Kada ste poslednji put pojeli žele bombone ili ratluk. Ovaj dan je idelna prilika da se podsetite ovih starinskih slatkiša. Obeležite ovaj dan i kupite omiljene žele bobone ili ratluk i zaslasidete se uz šolju kafe, ili napravite kolač ili tortu sa žele bombonama. Za one koji vole da kuvaju, preporučujemo da pronađu neki recept i naprave sami žele bombone.
