Nema predstojećih dešavanja.
Lokacija:
Dan čokoladnih karamela se obeležava svakog 19. marta u SAD. Izuzetan spoj čokolade i karamela, čini čokoladne karamele neodoljivim slatkišima, ali i mnogobrojne deserte i sladolede.
Karamele su vrste mekih bombona, koje se prave od šećera, mleka, putera ili slatke pavlake. Pored ovih glavnih sastojaka, čokoladne karamele mogu sadržati čokoladu unutar karamele, ili mogu biti umočene u nju, nakon čega se ostavljaju da se suše, kako bi se čokolada stvrdnula.
Reč karamel potiče od španske reči caramelo, za koju se pretpostavlja da je nastala iz latinske reči calamellus, deminutiva latinske reči calamus (šećerna trska). Engleska reč za karamele toffee, upočetku se pisala "toughy" ili "tuffy" ("žilav"), što ukazuje na to da je reč verovatno nastala kao naziv za slatkiš, koji je toliko žilav da se lepi za zube.
Pročitajte još:
Dan grilijaša
Dan "Ja hoću baterskoč slatkiše"
Dan čokolada sa mentom
Dan čokoladnih dražeja sa kikirikijem
Dan karamela
Iako je tokom 18. veka umeće pravljenja slatkiša veoma uznapredovalo, karamel se retko koristio, a najčešće je služio za pravljenje dekorativnih figura za ukrašavanje stola.
Prve karamel bombone nastale su krajem 18. i početkom 19. veka, a za njihovo pravljenje se koristio nekristalizovani šećerni sirup, koji se takođe koristio tokom srednjeg veka za pravljenje kolača i medenjaka.
Pored šećernog sirupa, koji je u to doba postao mnogo jeftiniji, dodavao se i puter, kao i malo brašna, koji su se zajedno kuvali. U prve karamele su se često dodavali seckani orasi ili bademi.
Prvi štampani recept za karamele nastao je 1825. godine.
Ova vrsta slatkiša je naročito bila popularna u severnoj Engleskoj, gde bi se ljudi često okupljali da zajedno kuvaju šećerni sirup sa brašnom, od kojih su pravili karamele (toffee). U to vreme u Škotskoj nastaje i baterskoč (butterscotch), koji je pored šećernog sirupa sadržao i puter.
Prve čokoladne karamele je napravio američki konditor Milton Herši (Milton Hershey). Karamele prelivene čokoladom postale su popularne tek krajem 19. veka, kada je Herši počeo da ih masovno proizvodi, zahvaljujući tehnologiji koju su osmislili Nemci.
