Dan sladoleda

Dan sladoleda se proslavlja 17. jula. Sladoled je omiljena zaleđena poslastica različitih ukusa, oblika i boja, koja se pravi na razne načine. 

Bez obzira da li sadrži mleko, vodu, jogurt, kefir, voćne sokove, limunadu, kolu, čaj, ili se jede kašičicom, sipa u kornet, ili ima štapić, sladoled je neodoljiv i leti i zimi. Omiljen je dodatak voću, tortama i kolačima, mlečnim i drugim napicima.

Sadržaj:
Šta je sladoled
Vrste sladoleda
Ko je izmislio sladoled

Dan sladoleda u SAD proglasio je 1984. godine američki predsendik Ronald Regan, sa željom da obeleži ovu najomiljeniju smrznutu poslasticu, a mesec jul je proglasio mesecom sladoleda. Dan sladoleda se kasnije proširo i u drugim zemljama sveta, u kojima se svake godine na različite načine proslavlja sladoled.

Šta je sladoled?

Sladoled je zaleđena poslastica koja najčešće sadrži mleko i šećer, kao i razno voće ili začine, od kojih su najčešći vanila i kakao. Za proizvodnju mlečnog sladoleda pored punomasnog mleka, koriste se i mleko u prahu, kondenzovano mleko, pavlaka. Sladoled se takođe pravi i od krema koji sadrži jaja, a postoje varijante koje ne sadrže mleko, već se prave od vode, sokova, limunade, čajeva, gaziranih napitaka, jogurta, kefira, sira, kao i raznih biljnih mleka.

Vrste sladoleda

Postoje razne vrste sladoleda. U Italiji i Argentini za različite vrste koristi se reč sladoled. Kod nas pored sladoleda postoje i: zamrznuti dezert (poslastica koja sadrži samo biljne masti), šerbet tj. voćni zamrznuti dezert i zamrznuti dezert bez mlečnih komponenti.

Prema starom jugoslovenskom pravilniku postoje tri vrste sladoleda: mlečni sladoled, krem sladoled i voćni sladoled. 

U zavisnosti od sastojaka od kojih se prave, oblika ili načina na koji se jedu, u mnogim zemljama sveta razne vrste sladoleda imaju druge nazive. 

U SAD ledena poslastica koja nosi naziv sladoled (engl. ice cream) mora sadržati mlečni krem koji se izrađuje od punomasnog mleka koje ima minimum 10% masnoće. Sve do 1994. godine sladoled koji se pravio od mleka koje ima manje od 10% masnoće nazivao se "ledno mleko" (engl. ice milk), nakon čega je dobio dozvolu da se naziva nemasni sladoled od obranog mleka (engl. low-fat ice cream).

Prema procentima masnoće mleka razlikujemo: 

• sladoled, 
• nemasni sladoled, 
• italijanski sladoled ili đelato (gelato).

Mlečni sladoledi mogu biti:

• mlečni sadoled,
• kremasti sladoled,
• italijanski sladoled ili đelato,
• napuljski spumoni sladoled,
• kremasti sladoled na štapiću (engl. ice cream bar ili creamsicle),
• sladoled iz aparata (engl. soft ice cream), 
• tajlandski sladoled (ledene sladoled rolnice),
• turski sladoled sa mastikom,
• kremasti sneg (engl. snow cream).

Zamrznuti dezerti nalik sladoledu koji sadrže mlečne masnoće su:

• smrznuti jogurt (engl. frozen yogurt),
• melorine (engl. mellorine).

Zamrznuti dezerti nalik sladoledu koji sadrže mlečne masnoće i jaja su:

• zamrznuti krem (engl. frozen custard),
• francuski sladoled,
• semifredo (engl. semifreddo),
• mus (engl. mousse).

Zamrznuti dezerti nalik sladoledu koji se prave od vode su: 

• mrvljeni led preliven voćnim sirupom (engl. shaved ice),
• mrvljeni led preliven šećernim sirupom (engl. snow cone),
• voćni sladoled na štapiću (američ. ice pop; popsicle) (engl. ice lolly),
• sluši (engl. slushy) - više ledeni napitak nego sladoled,
• sorbe (engl. sorbet),
• šerbet (engl. sherbets),
• sicilijanska granita,
• italijanski ledeni dezert (engl. Italian ice),
• sneg preliven javorovim sirupom (engl. maple taffy).

Pročitajte još:
Dan sladoleda od jagode
Međunarodni dan sladoleda za doručak
Dan deserta pečena Aljaska

Ko je izmislio sladoled?

Priča o sladoledu sadrži mnogobrojne legende o tome ko je izmislio sladoled. U poređenju sa današnjim, prvi sladoledi su ustvari bili zamrznuti dezerti nalik današnjim, koji se prave od mrvljenog leda, a prelivaju se voćnim, šećernim ili javorovim sirupom, poput sicilijanske granite ili slušija. 

Ljudi su oduvek bili fascinirani ledom i snegom i na različite načine su ih koristili u ishrani. Najraniji oblik sladoleda, koji se sastojao od mrvljenog leda prelivenog voćnim sokom jeli su Kinezi još 3000. godine p.n.e. Sličnu ledenu poslasticu od vode koju su zmrzavali noću u Sahari, pravili su i drevni Egipćani u vreme prve dinastije 2890. godine p.n.e.

Stari Grci i Rimljani takođe su voleli poslastice nalik sladoledu, koje su pravili od mrvljenog leda prelivenog medom i vinom. S obzirom da led, koji su donosili iz podnožja planina nije bio potpuno bakterijski ispravan, izazivao je razne stomačne probleme, na koje su ukazivali i otac medicine, Hipokrat, a kasnije i rimski književnik Seneka.

Prema legendi kralj Solomon je tokom žetve ispijao pića rashlađena ledom. Aleksandar Makedonski je obožavao sladoled, tj. mešavinu snega i leda prelivenu medom i nektarom. Persijanci su izuzeto voleli ledene poslastice, koje su se 500. godina p.n.e. sastojale od leda pomešanog sa sokom od grožđa, voćem, šafranom i drugim začinima.

Prvi zamrznuti dezert nalik sladoledu izmislili su Persijanci 400. godine p.n.e. koji je u stvari bio sorbe od polu smrznutog sirupa ružine vodice i šećera pomešanih sa tankim rezanacima od skroba (vermičeli), koji se i danas pravi u Iranu pod nazivom falodeh (engl. faloodeh).

Surovi rimski imperator Neron redovno je slao robove da donose sneg i led sa planina, kako bi jeo sladoled sličan sorbeu preliven voćnim sirupima i sokovima.

Potražite njabolji sladoled na našim stranicama.

Ipak prvi sladoled koji je imao kremastu strukturu nalik današnjem sladoledu napravljen je u Kini 200. godine, a predstavljao je mešavinu smrznutog mleka i kuvanog pirinča. Kasnija verzija kineskog sladoleda pravljena je od mleka bafala, brašna i kamfora, koji su se mešali sa snegom.

Verovalo se da je Marko Polo sa svojih putovanja doneo recept i za sladoled, međutim, najverovatnije je da su Arapi nakon što su u 7 veku osvojili Persiju, preneli u Evropu persijski način pravljenja ledenih sorbea, kao i ledenih napitaka ili šerbeta.  

Pravi sladoled je mogao da nastane tek sa otkrićem endotermičkog efekta tj. hemijske rakcije koja nastaje dodavanjem soli na led, prilikom koje se osobađa energija zahvaljujući kojoj se krem, koji se do tada samo hladio, na ovaj način potpuno ledio. Indijska pesma Pakatantra iz 4. veka je prvi zapis koji opisuje ovu reakciju, a sam proces je detaljno opisan u arapskom medicinskom tekstu iz 13. veka. U Evropi ovaj postupak je bio poznat tek u 16. veku. U isto vreme u Indiji se pravio voćni sorbe koji se rashlađivao ledom sa planine Hindukuš, kao i danas popularni indijski sladoled kulfi koji zbog svoje gustine više potseća na zaleđeni krem.

Prvi evropski sladoledi su nastali u Italiji, tačnije na Siciliji, zahvaljujući arapskom uticaju. Arapi su u Palermu pripremali šećerni sirup šrb (engl. shrb) od kojeg su zajedno sa 400 različitih vrsta cvetova pravili smrznuti voćni sorbe.

U drugoj polovini 17. veka italijanski kuvar Frančesko Prokopio dei Kolteli (Francesco Procopio dei Coltelli) otvorio je kafe u Parizu u kome je služio italijanski sladoled ili đelato, koji se toliko dopao francuskom kralju Luju XIV da mu je dao francusko državljanstvo i kraljevskim dekretom ga proglasio jedinim sladoledžijom u čitavom kraljevstvu. Krajem 17. veka u Francuskoj se pojavljuju i prvi recepti za sladoled i zaleđeni voćni sorbe.

Već sredinom 18. veka u mediteranskim zemljama sladoled postaje dostupan i običnim ljudima, a u Engleskoj postaje jeftina poslastica sredinom 19. veka, kada je švajcarski emigrant Karlo Gati počeo da prodaje kugle sladoleda za jedan peni, sa svoje tezge koja se nalazila kod najprometnije stanice u Londonu, Čering Kros (engl. Charing Cross station).

Istorija sladoleda koji mi danas jedemo obuhvata pretežno 20. vek i različite industrijske i tehnološke inovacije koje su omogućile da sladoled postane zaleđena kremasta poslastica kojoj ne možemo da odolimo ni zimi ni leti.