Dan brze hrane

Dan brze hrane se obeležava svakog 16. novembra. Iako mnogi smatraju da je brza hrana nezdrava, postoje mnoge opcije brze hrane za one koje vole da se hrane zdravo, a da zbog toga ne moraju da gube vreme pripremajući zdrave obroke.

Brza hrana (engl. fast food) je jeftina hrana koja se se brzo sprema, jer se priprema od unapred pripremljenih sastojaka, zbog čega se vreme čekanja na poručeni obrok svodi na nekoliko minuta, koji su potrebni da bi se ispekli i upakovali: hamburger, pljeskavice, ćevapi, bele ili dimljene vešalice, grilovana piletina, giros, kebab, pizze, pohovana piletina, salate, pomfrit, kineska hrana, suši, razne paste, falafel, girice, pohovane lignje, krofne, knedle, sendviči, palačinke, itd...

Uz brzu hranu se obično služe i razna gazirana bezalkoholna pića, sokovi, sajderi i pivo.

Zbog povećane količine zasićenih masti, šećera, soli, ova visokokalorična, a u isto vreme nisko hraljiva hrana povezuje se sa razvojem mnogih bolesti modernog sveta, kao što su: kolorektalni kancer, dijabetes, gojaznost, povišeni holesterol, alergije i depresija.

Brza hrana kroz istoriju

Svedoci smo da je tokom trenutne epidemije korona virusa, brza hrana postala još popularnija, bez obzira na sva upozorenja o štetnosti njenog svakodnevnog konzumiranja. Ako ste mislili da je brza hrana izum 20. veka, iznenadiće vas činjenica, da je vid brze hrane koju nazivamo ulična hrana, tj. hrana koja se može kupiti sa štanda ili kioska na ulici, postojala i u antička vremena.

Još u starom Rimu postojali su ulični štandovi, koji su prodavali raznu hranu i piće. U velikim rimskim gradovima, većina stanovništva je živela u višespratnicama (insulae) i hranila se uličnom hranom. Na glavnom trgu (Forum) nalazila se pijaca gde su na tezgama prodavali hleb, pecivo i razni suvomesnati proizvodi.

Tokom srednjeg veka na ulicama velikih gradova prodavala se ulična hrana, koju su činile razne pite, vafli, palačinke, sušeno, pečeno, kuvano meso ili riba. Mnogi siromašni stanovnici ovih velikih evropskih srednjovekovnih gradova, morali su da kupuju uličnu hranu, jer nisu imali uslova da pripremaju svoje obroke. Pored njih, ulična hrana je bila namenjena i mnogobrojnim hodočasnicima, koji su tokom verskih praznika preplavljivali gradove u kojima su se nalazile čuvene crkve, koje su čuvale svete relikvije. 

Zbog toga što su se tokom religioznih praznika i crkvenih slava, ulični prodavci neprestano svađali oko najboljeg i najbližeg mesta kod ulaza u crkvu, francuski kralj Šarl IX (1560-1574), izdao je naredbu po kojoj je razmak između uličnih prodavaca morao biti oko 1,8 metara. 

Pročitajte još:
Dan Frito pite
Dan pice
Dan čiz stek sendviča
Burito dan
Međunarodni dan naćosa

Ulična ili brza hrana postojala je i u Aziji, tako su Kinezi u 12. veku jeli prženo testo, supe i punjene lepinje, dok su se na Bliskom Istoku u isto vreme kao ulična hrana prodavali meso na roštilju, somuni i razne kuvane mahunarke.

U priobalnim mestima u Engleskoj ribari su kao brzu hranu prodavali lokalanu ribu i morske plodove, dok su u Londonu bile popularne jegulje. Navika Engleza da na ulici kupuje ribu, ostrige i jegulje, u mnogome je uticala na stvaranje lokalnog engleskog specijaliteta brze hrane, čuvenu ribu sa krompirićima (fish and chips), koji su umotavani u staru novinsku hartiju. Prvi restoran brze hrane u Engleskoj, ali i u svetu, otvoren je 1860. godine na pijaci Tomifild u gradiću Oldam. U Viktorijanskoj Engleskoj broj ovih restorana brze hrane, koji su prodavali pečenu ribu sa krompirima, naglo se povećavao, da bi već početkom 20. veka dostigao broj od 25 000 restorana širom Engleske.

S obzirom da je nakon Prvog svetskog rata, naglo skočio broj automobila u Americi, 1921. godine američka kompanija White Castle (Beli zamak), otvorila je i prvi prvi restoran u koji se ulazilo kolima (drive-in restaurant), u gradu Vičita u Kanzasu. Jedan od osnivača ove kompanije, Volter Anderson (Walter Anderson), još 1916. godine otvorio je prvi restoran brze hrane koji je prodavao hamburgere, i tako započeo jednu od naprofitabilnijih i najrasprostranjenijih vidova prodaje hrane. Američka industrija brze hrane je najveća na svetu, a mnogobrojne američke kompanije brze hrane, poput MekDonaldsa, KFC-a, Pizza Hut-a, i drugih, imaju restorane u preko sto država na svetu.

Kako obeležiti Dan brze hrane?

Ako volite volite brzu hranu, ne zaboravite da obeležite njen dan 16. novembra. 

Pronađite na našim stranicama najbliže restorane brze hrane.

Poručite omiljenu brzu hranu i opustite se uz neki od filmova koji se bave brzom hranom, ili imaju antologijske scene snimljene u restoranima brze hrane, kao što su:

1. Mistična pica (Mystic Pizza) (1988)
2. Smrtonosno oružje 2 (Lethal Weapon 2) (1989)
3. Petparačke priče (Pulp Fiction) (1994)
4. Gojazni ja (Super Size Me) (2004)
5. Američka pita na Haroldov i Kumarov način (Harold & Kumar Go to White Castle) (2004)
6. Nacija brze hrane (Fast Food Nation) (2006)
7. Prodavci 2 (Clerks II) (2006)
8. Debeloglavi (Fat Head) (2009)
9. Saglasnost (Compliance) (2012)
10. Osnivač (The Founder) (2016)