Dan beze pite sa limunom

Dan beze pite sa limunom se obeležava 15. avgusta. Beze pita sa limunom osvojiće vas već nakon prvog zalogaja, svojim izuzetnim kiselkasto slatkim ukusom i kremastom teksturom pečenog šnea od belanaca i krema od limuna.

Beze pita je vrsta kolača koji sadrži koru, krem i beze (šne od belanaca). Kora za ovu vrstu pite je obično od prhkog testa, koje se pravi od brašna pomešanog sa ledenom vodom, margarinom i puterom i mrvicom soli. Najbolje je koru od prhkog testa napraviti dan ranije i ostaviti je da se hladi u frižideru, jer se tako lakše rastanjuje oklagijom. Rastanjena kora se obično stavlja u okruglu pliću modlu za pečenje kolača, a peče se par minuta pre filovanja, kako se ne bi previše ovlažila od krema.

Beze pita sa limunom (engl. Lemon Meringue Pie) sadrži i gust krem od limuna, koji sadrži žumanca, šećer, sok od limuna, rendanu koru limuna, puter i malo vode. Krem se kratko kuva na srednjoj temperaturi, dok se ne zgusne, nakon čega se dodaje i puter. Gotov krem se zatim sipa u polupečenu koru, a zatim se preko njega dodaje dobro umućen šne (meringue) od belanaca. Zbog osetljivosti bezea ova pita se peče oko 20 minuta na temperaturi ne većoj od 170° C.

Pročitajte još:
Dan pite
Dan šifon kolača sa limunom

Kada je nastala beze pita sa limunom?

Prema istraživanjima kremovi, pudinzi i pite sa limunom pravljene su još u srednjem veku. Beze ili pečeni šne od belanaca je nastao tek u 17. veku, mada se šne od belanaca dodavao u nekoliko jela, koja su se pravila tokom renesanse, a u elizabetanskim receptima se pominje kao "sneg" (i mi ga često nazivamo sneg od belanaca). 

U Francuskoj u 18. veku su se pojavili prvi recepti za voćne kolače prekrivene snegom od belanaca, a najstariji za beze pitu od jabuka pripisuje se nepoznatom francuskom kuvaru, koji je 1739. godine napisao kuvar pod pseudonimom Menon.

Postoji pretpostavka da je beze pita sa limunom varijanta omiljenog viktorijanskog kolača pod nazivom "česterski puding" (Chester Pudding).

Prvi recepti za beze pite sa limunom objavljeni su tek u 19. veku.