Nema predstojećih dešavanja.
Lokacija:
Dan belog vina se obeležava 4. avgusta u SAD. Lagano i pitko, belo vino je sjajan aperitiv, ali i idealan pratilac sireva, belih mesa, ribe i plodova mora.
Dan belog vina osmislila je spisateljica Džejs Šumejker-Galovej (Jace Shoemaker-Galloway), poznata i kao kraljica praznika, koja je pored ovog američkog praznika posvećenog belom vinu, osmislila i još 25 praznika posvećenih različitim temama, među kojima ipak dominiraju hrana i piće.
Za razliku od crvenog vina, belo vino se dobija fermentacijom bobica grožđa sa kojih se prethodno uklanjaju peteljke, kožica i semenke, zahvaljujući čemu ima izuzetno svetlu boju i mnogo slabije tanine.
Belo vino se najčešće pravi od belih sorti grožđa, ali se takođe pravi i od crvenih sorti grožđa, kao što su Pinot Noir i Pinot Meunier, Sangiovese, Cabernet Sauvignon, Pinotage, Tempranillo.
Penušavo belo vino, tj. francuski šampanjac se pravi od mešavine tri sorte grožđa, od kojih je samo jedna bela (Chardonnay), dok su druge dve crvene sorte (Pinot Noir i Pinot Meunier).
Bela vina se takođe mogu praviti i od različitih sorta grožđa čija je pokožica ružičaste boje, kao što su: Pinot Grigio, Sauvignon Gris, Gewürztraminer, itd.
Srpska bela vina: Fragaria White Jagoda, Aglaja Sauvignon & Semillon, Raj Zenit, Krokan Stojanović, Profil Palava, Ćilibar, Selena.
U najčešće sorte belog grožđa od kojih se prave bela vina spadaju sorte: Chardonnay, Sauvignon Blanc, Riesling, Muscat, Müller-Thurgau, Silvaner, Pinot Blanc, Pinot Grigio, Prosecco, Traminer, Chabilis, Marsanne, Verdicchio, Garganega, Petite Arvine, Malvasia, Albarino, Aligote, Airen, itd.
U belim kupažama često se koriste i ove bele sorte grožđa: Chenin Blanc, Sémillon, Grenache Blanc, Airén, Catarratto, Maccabeu, Trebbiano, Viognier, Roussanne, itd.
Najčešće bele sorte u našem najbližem okruženju od kojih se prave čuvena i voljena bela vina na ovim prostorima su: Krstač (Crna Gora), Žilavka (BIH), Malvazija (Hrvatska), Tokaji, Furmint i Kevedinka (Mađarska), Plovdina (Bugarska), Assyyrtiko (Grčka) itd.
Srpska vina - Tamjanika: Fragaria White Tamjanika, Tamjanika Vila Vina, Raj Bela Tamjanika, Galerija Tamnjanika Vukoje, Tamjanika 1892, Tamjanika Plavinac.
U srpske autohtone bele sorte grožđa od kojih se na našim prostorima prave izuzetno cenjena i omiljena vina su: Tamjanika, Smederevka, Grašac, Krokan, Kreaca, Jagoda, Bagrina, Kujunđuša, Sremska zelenika. Od ovih autohtonih sorti ukrštanjem sa drugim poznatim sortama stvorene su i nove bele vinske sorte, kao što su: Neoplanta, Sirmijum, Godominka, Župljanka, Kladovska bela, Sila i Nova dinka.
Postoji nekoliko tipova belih vina: suva bela vina, slatka bela vina, barikirana bela vina, desertna bela vina, penušava vina ili šampanjci, ledena vina i bela vina kasne berbe.
Iako je svako belo vino posebno na svoj jedinstveni i neponovljiv način jer sažima u sebi vremenske uslove i teroar, ipak se u osnovnim osobinama uklapaju u određeni tip vina.
Srpska vina - Chardonnay: Chardonnay Black Label 2017, Menuet Chardonnay Tarpoš, Aglaja Chardonnay, Chardonnay Ilić-Nijemčević, Chardonnay Plavinac, Chardonnay 1892.
Suva bela vina mogu biti veoma lagana i pikantna, ali i smela i intenzivna, kao i suva sa ukusom bilja.
Osvežavajuća lagana i pitka bela vina prave od sorti grožđa: Albarino, Aligote, Assyrtiko, Chablis, Chasselas, Chenin Blanc, Cortese, Friulano (Sauvignon Vert), Garganega, Grenache Blanc, Muscadet (Melon de Bourgogne), Picpoul de Pinet, Pinot Blanc, Pinot Grigio (Pinot Gris), Verdejo, Verdicchio i Xarel-lo
Smela i intenzivna bela vina najčešće se prave od sorti grožđa: Chardonnay, Semilion, Marsanne, Trebbiano, Viognier i White Rioja. Ukoliko su barikirana ova vina dobijaju izražene note vanile.
Suva vina sa ukusom bilja imaju zelenkast ukus trave ili paprike, a prave se od sorti grožđa: Sauvignon Blanc, Vinho Verde, Vermentino, Erbaluce, Grüner Veltliner i Sancerre.
Srpska vina - Riesling i Traminer: Riesling Black Label 2015, Italijanski rizling Ilić-Nijemčević, Rajnski rizling Ilić-Nijemčević, Rizling 1892, Traminac Plavinac, Cuvée Tarpoš.
Slatka bela vina mogu biti aromatična, lagana i slatkasta, ali i vrlo slatka i neobična.
Aromatična, lagana i slatkasta bela vina se prave od sorti grožđa: Gewürztraminer, Müller-Thurgau, Moschofilero, Muscat Blanc (Moscato), Riesling, Torrontés, Tamjanika.
U vrlo slatka i neobična bela vina spadaju: ledena vina, bela vina kasne berbe, Madeira, Malvasia, Sauternes, Sherry, Tokaji, Vin Santo i beli Port.
Pročitaj još:
Međunarodni Chardonnay dan
Međunarodni dan Sauvignon Blanc vina
Međunarodni dan Rizlinga
Svetski dan Muskat vina
Međunarodni dan Furmint vina
Srpska vina - Sauvignon Blanc: Fragaria White Tajna Veza, Sauvignon Blanc White Label 2018, Lipar Tarpoš, Raj Sova, Sauvignon Blanc Vila Vina, Sauvignon Blanc Plavinac, Silueta Sauvignon Blanc.
Poznata je činjenica da se bela vina služe rashlađena, ali da vina nebi izgubila svoje mirisne arome, treba se pridržavati određenjih temperatura koje se smatraju idealnim za određene tipove belih vina. Belim vinima se nikada ne dodaje led.
Slatka bela vina, desertna bela vina, penušava vina ili šampanjci služe se rashlađena na temperaturi od 8 do 9 °C
Osvežavajuća lagana i pitka bela vina, kao i suva vina sa ukusom bilja služe se rashlađena na temperaturi od 10 do 12 °C
Smela i intenzivna bela vina služe se rashlađena na temperaturi od 12 do 14 °C
Čaša za belo vino je nešto viša i uža od čaše za crveno vino. Penušava vina i šampanjci se služe u uskim dugačkim čašama (engl. flute) ili širokim čašama za šampanjac (engl. coupe).
Za testiranje i degustaciju belih vina uobičajeno se koristi providna čaša INAO, izrađena od tankog stakla, koja ima oblik idealan za sva vina.
Generalno važi pravilo da se bela vina najbolje slažu uz sireve, bela mesa, ribu i plode mora, ali s obzirom na kiselost ili slatkoću belih vina, prilikom slaganja hrane sa belim vinom, treba voditi računa i o tipu belog vina.
Kako bi ste donekle smanjili intenzitet kiselina, smela i intenzivna bela vina se najbolje slažu uz slana i masna jela, kao što su plodovi mora.
Osvežavajuća lagana i pitka bela vina takođe se slažu uz ribu, plodove mora i bela mesa.
Da bi pojačali voćne ukuse aromatična, lagana i slatkasta bela vina odlično se slažu uz pikantna ili slatka jela.
Vrlo slatka i neobična bela vina sjajno se slažu uz slatkaste začine poput cimeta i vanile.
Uz paštetu od guščije džigerice (fr. foie gras) najbolje se slažu desertna bela vina.
Bela vina se generalno mnogo bolje slažu sa sirevima, nego crvena vina.
Smela i intenzivna bela vina, kao i suva bela vina sa ukusom bilja (Chardonnay, Sauvignon Blanc) najbolje se slažu uz kozje sireve. Chardonnay se takođe jako dobro slaže uz kamember (Camembert), svežu mocarelu i polu meke sireve Harvati i Jarlsberg, dok se Sauvignon Blanc i Pinot Gris (Pinot Grigio) odlično slažu uz polutvrde sireve poput čedar sira (Cheddar) ili gaude (Gouda).
Malo neutralnija vina kao što je italijanski Trebbiano, odlično se slažu uz ovčije sireve kao što su mančego (Manchego) i rimski pekorino (Pecorino Romano).
Aromatična, lagana i slatkasta bela vina (Gewurztraminer, Muscat, Tamjanika) odlično se slažu uz sireve sa opranom korom ((Maroilles, Epoisses, Munster).
Aromatična, lagana i slatkasta bela vina (Moscato d’Asti) sjajno se slažu uz gorgonzolu (Gorgonzola).
Šampanjac i Riesling se izuzetno dobro slažu uz meki sir bri (Brie), dok se Proceso slaže uz italijanski sir Asiago.
Bela vina se izuzetno dobro slažu uz slatke deserte, osim čokolade, koja se ipak više slaže uz crvena vina. Bela desertna vina su sjajan pratilac kremastih kolača i torti, dok se aromatična, lagana i slatkasta bela vina (Gewurztraminer, Muscat, Tamjanika) odlično slažu uz voćne salate i kolače sa voćem.
Dan čokoladne pite sa pekan orasima
