Dan brioša

Dan brioša se obeležava 14. maja. Izuzetno bogatog puterastog ukusa i tanke kore, francuski brioš je omiljena vrsta peciva, koji se obično jede za doručak ili užinu, a odlično se slaže uz kafu s mlekom ili café au lait.

Šta je brioš?

Brioš (fr. brioche) je vrsta francuskog peciva, koji Francuzi uz kroasan i baget nazivaju bečko pecivo (Viennoiserie). Brioš obično ima oblik hleba, mada može imati i druge oblike, od kojih je najčešći oblik pletenice. Za razliku od hleba, brioš pored brašna, vode, kvasca, soli i šećera, sadrži i mleko, jaja i puter, zbog čega ima mnogo bogatiji ukus hlebnog kolača. Da bi kora ostala meka brioš se pre pečenja obavezno premazuje jajima.

Postoje različite vrste brioša, među kojima su punjeni brioš i sladak brioš sa voćem ili komadićima čokolade.

Pročitajte još:
Dan kroasana
Dan café au lait
Dan francuskog hleba

Kada je nastao brioš?

Prema nekim pretpostavkama brioš je nastao u srednjem veku, a u početku za njegovo mešenje umesto putera se koristila svinjska mast. Neki istraživači smatraju da je ova vrsta peciva nastala u francuskoj oblasti Bri, poznatoj po čuvenom Bri siru, a postoje indicije da se za pravljenje brioša koristio i ovaj čuveni sir.

Reč brioš je prvi put korišćena 1404. godine, a sama reč vodi poreklo od starofrancuske reči "brier" koja odgovara normanskoj reči "brojer" (broyer), koja je označavala drvenu spravu koja se koristila za mešenje hleba.

Prema nekim istraživačima brioš je vrsta crkvenog hleba, koji je vremenom dodavanjem sve kvalitetnijih sastojaka, kao što su mleko, jaja i puter, postao neka vrsta kolača. Recept za brioš iz 17. veka pominje kao osnovne sastojke 1 kg brašna, 3 jaja i 250 g putera. Kasnije verzije recepata za brioš se razlikuju u odnosu na količinu brašna i putera. Verzije brioša koje su jeli siromašniji građani imaju odnos brašna i putera 4:1, dok bogataške verzije imaju odnos 3:2.

Jedna od najcitiranijih rečenica, koju je navodno izgovorila Marija Antoaneta, povodom seljaka koji su se bunili jer nemaju hleba, a koju u svojoj biografiji pod nazivom "Ispovesti" pominje Žan Žak Ruso, odnosi se ne na kolače, kako se najčešće citira, već upravo na brioš: "Neka jedu brioš" ("Qu'ils mangent de la brioche").