Mljekara Dule
Mljekara Dule

Međunarodni dan humusa

Detalji

Počinje: 13-05-2024 01:00

Završava se: 13-05-2024 01:59

Lokacija:

Kontakt

 

medjunarodni-dan-humusa

 

Međunarodni dan humusa se obeležava svakog 13. maja. Izuzetno zdrav i ukusan, humus je bliskoistočni namaz od leblebija, koji je popularan širom sveta.


Međunarodni dan humusa je osmislio Amerikanac jevrejskog porekla Ben Lang, tokom hakatona (skupa hakera tj. komjuterskih programera) u Tel Avivu u martu 2012. godine. Poveden idejom da postoji Svetski dan Nutele, Ben je iz ljubavi prema humusu, smatrao da treba da osmisli i dan posvećen ovom bliskoistočnom namazu. Iako je ideja o ovom danu počela više kao šala, Međunarodni dan humusa je vrlo brzo prihvaćen širom sveta. Tog dana se organizuju razne manifestacije, a mnogi proizvođači humusa, dele humus besplatno, kao poklon uz kupovinu nekih drugih proizvoda.

 


Pored raznih manifestacija, degustacija i promocija humusa, tokom godine se organizuje i nekoliko Humus festivala. Berlinski Humus festival se organizuje 25. avgusta. Festival humusa u Mančesteru se održava od 2018. godine, svakog 1. marta, dok se festival posvećen humusu u Birmingenu organizuje leti 21. jula.


Šta je humus?

Humus je vrsta namaza koji sadrži pire od obarenih leblebija, tahini (sos od susama), sok od limuna i beli luk. Pored ovih osnovnih sastojaka u humus se mogu dodavati i drugi sastojci kao što su: maslinovo ulje, bob, masline, paprika, avokado, crni luk, šargarepa, šitake pečurke, semenke bundeve, ajvar, paradajz, pesto sos, bosiljak, peršun, đumbir, kikiriki, pistaći, pinjoli, kombu alge, itd.

Humus se takođe vrlo često služi uz falafel, kisele krastavčiće, patlidžan, šiš kebab, ribu, itd.

Humus se obično jede kao namaz ili umak u koji se umaču ili mažu parčići hleba (najčešće tanak pita hleb), krekeri, čips, povrće isečeno na štapiće, itd.

Humus je izuzetno popularan na Bliskom istoku, u severnoj Africi i Sredozemlju. 

Danas najveći potrošač humusa je Velika Britanija.

 

Naziv

Sam naziv humus potiče od arapske reči "humus" koja na arapskom označava leblebije. Namaz humus na arapskom ima opisni naziv "ḥummuṣ bi ṭaḥīna", koji u prevodu označava leblebije sa tahinijem. Sredinom 20. veka turska reč humus prihvaćena je za ovaj namaz od leblebija, koji se takođe pravi i u Turskoj.

 

Humus kroz istoriju

S obzirom da su se leblebije uzgajale u periodu od pre 7000 godina pre n.e. na teritoriji Plodnog polumeseca, za koji se smatra da je mesto začetka ljudske civilizacije, možemo pretpostaviti, da je humus izuzetno staro jelo, koje se pravilo od obarenih leblebija. Međutim, bez obzira na činjenicu da su lebelebije među prvim mahunarkama koje je čovek uzgajao, postojanje humusa u to doba, ostaje samo kao pretpostavka, jer se pisani recept za humus pojavio tek 1209. godine u Kairu. Prvi recepti za humus su umesto limunovog soka koristili sirće kao glavni sastojak, a u receptu se ne pominje ni tahini, tj. pasta od susama.

 

Poreklo humusa

Zbog toga što je prvi recept pisani recept pronađen  Kairu, mnogi istoričari koji se bave poreklom nastananka hrane i pića, smatraju da je upravo Kairo mesto gde je nastao humus.

Jevreji smatraju da je humus originalno jevrejsko jelo, a dokaz za to smatraju da je biblijski citat iz "Knjige o Ruti" (2:14)
"A Voz joj reče: kad bude vrijeme jesti, dođi ovamo i jedi hljeba i umoči zalogaj svoj u ocat."

S obzirom da reč "hometz" označava sirće (ocat), Jevreji smatraju da je verovatno došlo do greške u prevodu, s obzirom da običaj gostoprimljivosti nije podrazumevao da se hleb umače u sirće, već u humus. Iako iz najranijih recepata vidimo da se humus pravio sa sirćetom, ovo ipak nije dovoljna potvrda, koja bi sa sigurnošću mogla da utvrdi zemlju porekla humusa.

S obzirom da je tokom srednjeg veka Bejrut bio jedan od razvijenijih gradova u kojima se pored leblebija uzgaja i limun, čiji je sok drugi glavni sastojak humusa, ovaj grad, poznatiji kao Pariz blikog istoka mogao bi biti postojbina humusa.

Pored Izraela i Libana, kao jedan od glavnih pretendenata na mesto u kome je nastao humus ima zapravo Damask, jer je dugo vremena bio jedan od najrazvijenih gradova Bliskog istoka, u kojem je živela sofisticirana vladajuća klasa, koja je uživala u raznovrsnim specijalitetima.


Pročitajte još:
Dan gruzijskog hačapurija


"Rat oko humusa"

Od 2008. godine Liban i Izrael vode ljutu bitku oko humusa, jer obe zemlje žele da dobiju oznaku za geografsko poreklo ovog namaza. "Rat oko humusa" počeo je kada je predsednik Udruženje libanskih industrijalaca, ljut zbog toga što je humus širom sveta postao poznat kao izraelski specijalitet, tužio Izrael zbog kršenja zakona o zaštiti autorskih prava vezanih za hranu. Libanska vlada je čak podnela i peticiju EU u želji da se humus prizna kao libanski. I tužba i peticija nisu imale efekta.

Nakon retoričke bitke oko humusa započela je bitka o veličini humusa u Ginisovoj knjizi rekorda. Libanski ministar turizma, Fadi Abud (Fadi Abboud) rešio je da 2009. godine konačno okonča "rat oko humusa", tako što je u Libanu napravljen humus težak oko 2000 kg. Izrael je ubrzo odgovorio, nakon što je Džavdat Ibrahim (Jawdat Ibrahim), vlasnik čuvenog arapsko-jevrejskog restorana Abu Goš (Abu Ghosh) napravio humus težak oko 4000 kg, koji je bio poslužen u satelitskoj anteni. Sve do danas u Ginisovoj knjizi rekorda, najteži humus je libanski humus koji je bio težak 10 452 kg, koji je napravljen 2010. godine u Libanu, a ovaj broj je izabran jer izražava površinu Libana u kvadratnim kilometrima.

Mnoge zemlje u bliskoistočnom regionu su pokušale da dokažu da humus vodi poreklo baš iz njihove zemlje, ali do sada ni jedna zemlja nije uspela da dokaže da je humus upravo njihov izum.


Da li je humus zdrav?

Humus je izuzetno zdrav jer sadrži izuzetno mnogo dijetetskih vlakana, proteina, minerala i vitamina, kao i omega-3 masne kiseline. 100 grama humusa sadrži 9.6 g proteina, 14.3 g ugljnih hidrata, 6.0 g dijetetskih vlakana, 39% DU (dnevnog unosa) mangana, 26% DU bakra, 18% DU magnezijuma, 18% DU fosfora, 14% DU gvožđa, 12% DU cinka 21%, 7% DU kalijuma, 21% DU vitamina B9, 12% DU vitamina B1, 10% DU vitamina B6.

Zbog ovakovog sadržaja smatra se da humus:

  • pomaže u borbi protiv virusa i bakterija i lečenju raznih zapaljenja u organizmu,
  • pomaže varenju i pozitivno utiče na crevnu floru,
  • s obzirom da ima nizak glikemijski indeks, pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi,
  • smanjuje rizik od srčanih bolesti,
  • stvara osećaj sitosti zbog čega pomaže u održavanju telesne težine,
  • ne sadrži alergene zbog čega je idealan za ljude koji pate od raznih alergija i intolerancija na hranu.

Humus se posebno preporučuje veganima i vegeterijancima, zbog velike količine proteina i vitamina B6.

Preporučuje se svakodnevno konzumiranje oko dve kašičice humusa.


Koliko kalorija ima humus?

Iako su same leblebije izuzetno niskokalorične mahunarke, koje su izuzetno bogate dijeteskim vlaknima i proteinima, sama činjenica da humus sadrži i tahini i dodatak maslinovog ulja, podiže kalorijsku vrednost humusa, tako da kašičica humusa sadrži 27 kalorija, pri čemu ćete uneti 1.2 g proteina, 3 g ugljenih hidrata, 1.3 g masnoća i 0.6 g dijetetskih vlakana.

S obzirom da se recepti za humus razlikuju u proseku 100 grama iznosi oko 170 kalorija. 


Kako obeležiti dan humusa?

Ako volite humus, sigurno vam neće pasti teško da obeležite i njegov dan. Ukoliko do sada niste probali humus, ovaj dan je prava prilika da to učinite. U bolje snabdevenim marketima i prodavnicama zdrave hrane možete kupiti gotov humus, ili ga možete i sami napraviti. Uz dobar recept za humus su vam potrebne leblebije, tahini, beli luk, sok od limuna, a od začina malo soli i maslinovo ulje.

Da vas humus ne bi nadimao, najbolje je leblebije potopiti u vodu veče pre nego što ćete ih kuvati, da odstoje oko 10 do 15 sati.

Dok budete umakali pita hleb ili štapiće od povrća u humus, preporučujemo vam da odgledate i neki od veoma zanimljivih i nagrađavanih filmova o humusu, kao što su:

  1. Priča o zapadnoj obali (West Bank Story) (2005)
  2. Pravite humus a ne rat (Make Hummus Not War) (2012)
  3. Humus film (Hummus the Movie) (2015)
  4. Humus: Priča o aproprijaciji (Hummus: A Story of Appropriation) (2020)