Mljekara Dule
Mljekara Dule

Međunarodni dan šargarepe

Detalji

Nema predstojećih dešavanja.

Lokacija:

Kontakt

 

medjunarodni-dan-sargarepe-photo-wikipedia

 

Međunarodni dan šargarepe se obeležava svakog 4. aprila. Krcakava, narandžasta i prijatno slatkog ukusa, šargarepa je omiljeno povrće bez kog nema supe, čorbe, salate, ćušpajza i drugih jela, kolača, pa čak i čuvene torte od šargarepe.

 


Međunarodni dan šargarepe je osnovan 2003. godine u želji da se širom sveta proširi znanje o šargarepi i njenoj važnoj ulozi u ljudskoj ishrani.

 

Šta je šargarepa?

Šargarepa ili mrkva je vrsta korenastog povrća (lat. Daucus carota subsp. sativus) iz porodice Štitara (Apiaceae) kojoj pripadaju i celer, mirođija, kim i komorač. Ova dvogodišnja biljka obično je narandžaste boje, ali postoje i šargarepe koje su ljubičaste, crvene, žute, bele i crne boje.


Šargarepa kroz istoriju

Prema dosadašnjim saznanjima veruje se da je Centralna Azija (današnji Iran i Avganistan) postojbina šargarepe, koja je nastala kultivisanjem divlje šargarepe (Daucus carota) pre 5 000 godina. U početku je bila bele boje, i potsećala je na paškanat, a gajena je zbog svojih aromatičnih listova i semena, poput peršuna, korijandera, kima, kumina, komorača i mirođije.

U današnjem Iranu u blizini sela Afjeh, pored grada Lavasan, koji se nalazi severoistočno od glavnog grada Teherana, nalazi se prostor koji je poznat pod nazivom Visoravan šargarepe ili Polje šargarepe (pers. Dasht-e Haveej), za koje se veruje da je jedno od mesta gde se počelo sa uzgojem šargarepe.

U pisanim izvorima šargarepa se prvi put pominje u 1. veku, a njen detaljan opis se nalazi u kopiji iz Konsantinopolja iz 6 veka (Juliana Anicia Codex) "De materia medica" grčkog lekara Dioskorida, koji je opisao oko 600 biljaka i njihovu upotrebu u medicinske svrhe.

Prilikom osvajanja Španije, Mavari donose sa sobom i šargarepu, odakle se proširila na čitavu Evropu. Postoje zapisi o tome da je šargarepa u 10. veku bila ljubičaste boje, dok je naradžastu boju imala šargarepa koja je u to vreme gajena u današnjem Avganistanu. U zapisima iz 11. i 12. veka nalazimo opis šargarepe koje imaju žutu i crvenu boju. Šargarepa je počela da se gaji u Kini u 14. veku, u Americi u 17. veku, a u Japanu tek u 18. veku. 

Danas se godišnje prozvede oko 40 miliona tona šargarepe, a najveći proizvođač šargarepe je Kina, koja proizvodi oko 45% ukupno proizvedene šargarepe na svetu.


Za šta je dobra i šta leči šargarepa?

Šargarepa je izuzetno zdravo povrće bogato alfa i beta karotenom, koji su dobar izvor vitamina A, vitamina K i vitamina B6. U 100 grama šargarepe nalazi se dnevna doza vitamina A koju treba unositi. Takođe je bogata celulozom i šećerima kao što glukoza, fruktoza i saharoza. 

  • Šargarepa je bogata beta karotenom koji je snažan antioksidant koji pomaže u lečenju raznih bolesti.
  • Šargarepa je bogata vitaminom A, zbog čega utiče na poboljšanje vida, jačanje imunog sistema i zdravlje kostiju.
  • Šargarepa je bogata karotenoidima, zbog čega veoma dobro utiče na regulisanje šećera.
  • Šargarepe regulišu holesterol, jer sadrži pektin koji vezuje loš holesterol (LDL) i na taj način utiče na povećanje dobrog holesterola (HDL).
  • Šargarepe pomažu varenju jer minerali, vitamini i enzimi u njenom sastavu utiču na povećanje pljuvačke.
  • Sveže šargarepe uništavaju loše bakterije u ustima i na taj način preventivno deluju na očuvanje zdravih zuba.
  • Sveže šargarepe se često koriste kao kućni lek za izbacivanje crva kod dece.
  • Sveže rendana šargarepa često se koristi za lečenje rana, posekotina i upala kože.
  • Šargarepa sadrži fito nutrijent falkarinol, koji dokazano sprečava pojavu raka debelog creva.
  • Šargarepa potstiče menstrualni ciklus.
  • Redovno konzumiranje šargarepe poboljšava kvalitet mleka kod dojilja.
  • Redovno konzumiranje šargarepe pomaže u sprečavanju stvaranja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i ostalih problema sa organima za varenje.
  • Redovno konzumiranje šargarepe utiče na zdravlje kože, kose i noktiju.
  • Sok od šargarepe utiče na čišćenje arterija i smanjuje rizik od pojave šloga i drugih kardiovaskularnih bolesti.
  • Sok od šargarepe i spanaća (u odnosu 5:1) reguliše pojavu zatvora.
  • Sok od šargarepe je prirodni dijuretik koji pomaže u izbacivanju viška tečnosti, i posebno se preporučuje trudnicama.
  • Čorba od šargarepe je odličan lek za dijareju jer sprečava dehidraciju i nadoknađuje minerale i vitamine.

Pročitajte još:
Dan torte od šargarepe


Šargarepa i kalorije

Ukoliko vodite računa o svojoj ishrani šargarepa je pravi izbor za vas jer ima malu kalorijsku vrednost. 100 g šargarepe ima 41 kaloriju i energetsku vrednost od 173 kJ. Šargarepa sadrži izuzetno malo masti i zasićenih masti (0,24g).

 

Koliko šargarepa dnevno treba jesti?

Da bi ste uneli dnevnu dozu vitamina A dovoljno je pojesti jednu šargarepu težine od oko 80 g. Ukoliko više volite da pijete sok, dovoljno je da iscedite sok od dve do tri šargarepe, a pored njih možete iscediti i pomorandžu, limun, kivi i borovnice, pa ćete na taj način pored dnevne doze vitamina A, kroz ovaj sok uneti i dnevnu dozu prirodnog vitamina C. 

Gust sok od šargarepe i brokolija možete pomešati sa jogurtom i napraviti smuti, a na taj način ćete uneti veliku količinu prirodnog kalcijuma.

Prema naučnim proučavanjima jedna šargarepa dnevno značajno smanjuju pojavu kancera. 

 

Šargarepa i dijabetes

Za ljude sa dijabetesom preporučuje se uravnotežena zdrava ishrana koja sadrži malo masti, šećera i soli, i više obroka koji sadrže puno voća i povrća i ograničene količine ugljenih hidrata koji su sastavni deo žitarica i hleba, krompira, pirinča i testenina.

Postoje oprečna mišljenja oko toga da li ljudi koji imaju dijabetes mogu da jedu šargarepe, s obzirom da šargarepa ima visok glikemijski indeks, tj. sadrži veću količinu šećera. 

Izbegavati šargarepu zbog njenog visokog glikemijskog indeksa bila bi velika greška, s obzirom na činjenicu da šargarepa sadrži velike količine vitamina i minerala i pruža značajne zdravstvene koristi za čitav ljudski organizam. S obzirom da šargarepa ima visok glikemijski indeks, naučnici su razvili novu meru za rangiranje hrane koja se naziva glikemijsko opterećenje.

Za razliku od glikemijskog indeksa koji pokazuje koliko neka namirnica podiže nivo šećera u krvi, glikemijsko opterećenje (GL) vam ukazuje na to koliku količinu šećera ima određena namirnica. Da bi ste izračunali koliko je glikemijsko opterećenje neke namirnice pomnožite ugljene hidrate te namirnice sa njegovim glikemijskim indeksom, pa dobijeni broj podelite sa 100. 

Šargarepa ima 9.6 g ugljenih hidrata, a njen glikemijski indeks (GI) je 39, dok je njeno glikemijsko opterećenje (GL) 3,74 što spada u nisko glikemijsko opterećenje. Za razliku od šargarepe krompir ima 17 g ugljenih hidrata i glikemijski indeks 63, a srednje glikemijsko opterećenje od 10,7.

Činjenica da šargarepa ima nisko glikemijsko opterećenje ne znači da ljudi sa dijabetesom treba da jedu neograničenu količinu šargarepe. Naprotiv, to znači da ne moraju da izbegavaju ni svežu niti kuvanu šargarepu, ali da treba da je jedu povremeno i u umerenim količinama. 


Kako se čisti šargarepa?

Šargarepa se vrlo lako čistiti nakon što se uklone zeleni vrhovi. Operite šargarepu hladnom vodom i izribajte je četkom za povrće, zadnjim delom novog sunđera ili prstima. Ne koristite izbeljivače ili sapune, jer će ih šargarepa upiti zbog čega bi moglo da vam pozli kada je pojedete. Nakon što se dobro operu, šargarepe se mogu jesti sirove ili kuvane. Šargarepe možete očistiti i ljuštilicom za povrće, mada se najveća količina karotena nalazi upravo u kori šargarepe.


Štetnost šargarepe

Ukoliko se pitate da li šagarepa može da bude štetna za vaš organizam, ovo su eventualne štetnosti šargarepe:

  • Ukoliko se šargarepa konzumira nekoliko nedelja u većim količinama od količina uobičajenih u ishrani, koža može požuteti zbog preterane količine beta karotena.
  • Postoje ljudi koji su alergični na šargarepu kada se ona nanosi na kožu, zbog toga budite obazrivi kada je nanosite na kožu.
  • Odojčad i mala deca ne smeju da konzumiraju velike količine soka od šargarepe jer bi to moglo da izazove propadanje zuba i požutelu kožu.
  • Postoje ljudi koji su alergični na šargarepu, peršun, crni divlji pelin, celer, bršljan i začine. 


Jela od šargarepe

Od šargarepe se mogu skuvati razne supe i čorbe, salate, variva (ćušpajz od šargarepe) i jela sa mesom, pite, mafini, kolači i torte. Šargarepa se takođe koristi za spremanje turšije, raznih vrsta hlebova, čipsa, sladoleda, slatkiša, soka i čaja.

Poznato predjelo balkanskih Jevreja pod nazivom apio, sadrži kuvanu šargarepu i celer, koji su začinjeni limunovim sokom ili sirćetom, a jede se hladno.

Cimes (tzimmes) je tradicionalno jelo Aškenazi Jevreja koje se pravi od šargarepe, suvih šljiva, suvog grožđa, i jama koji se kuvaju na tihoj vatri i začinjavaju se šećerom ili medom, cimetom i drugim začinama, a ponekad se dodaje i junetina.

Morkovča je korejska salata od šargarepe, tj. varijanta kimčija.

Cezerje je turski desert koji se pravi od karamelizovanih šargarepa, kokosa, pečenih oraha, lešnika i pistaća.

Čaj tou kvaj je kineska varijanta kolača od šargarepe koji je popularan u jugoistočnoj Aziji, Indoneziji, Maleziji, i Singapuru.

Alva od šargarepe je vrsta indijskog deserta, koja se pravi od šargarepe kuvane u mešavini vode, mleka i šećera, začinjenoj kardamonom, a služi se ukrašen mlevenim bademima ili pistaćima.

Dansko varivo od šargarepe hutspot pravi se od pirea od šargarepe, krompira i luka.

Finski božićni đuveč sa šargarepom (porkkanalaatikko) pravi se od mešavine pirea od šargarepe pomešanog sa puterom, jajima, kuvanim pirinčem ili ječmom, začinjenog sa malo šećera, soli, bibera i muškatnim oraščićem, koja se prelije mlekom ili pavlakom i zapeče u rerni.

 

Kako obeležiti dan šargarepe?

Šargarepa zaista zaslužuje da ima svoj dan, pa ukoliko poželite da obeležite dan šargarepe, pronađite neki recept i napravite neki potpuno nov specijalitet od šargarepe. 

Kako bi ste svoje mališane navikli da jedu šargarepu, odgledajte neki crtani film sa Duškom Dugouškom, koji često grickajući šargarepu uzvikne onu čuvenu rečenicu: "Šefe koji ti je vrag?"

Da bi ste obeležili dan šargarepe možete odgledati i neki od filmova u kojima se nalaze neke od najčuvenijih scena sa šargarepom, kao što su:

  • Glava od šargarepe (Poil de carotte) (1932)
  • Dogodilo se jedne noći (It Happened One Night) (1934)
  • Prohujalo sa vihorom (Gone with wind) (1939)
  • Tatino obdanište (Daddy Day Care) (2003)
  • Volas i Gromit:Prokletstvo zekodlaka (The Curse of the Were-Rabbit) (2005)
  • Vatreni obračun (Shoot 'Em Up) (2007)