Nema predstojećih dešavanja.
Lokacija:
Međunarodni dan vafla se obeležava svakog 25. marta u Švedskoj, Danskoj i Norveškoj, dok se u SAD dan Vafla obeležava svakog 24. avgusta. Slan ili sladak vafl ili galeta je vrsta popularnog kolača, koji se u različitim varijantama jede širom sveta.
U Skandinaviji dan vafla se poklapa sa velikim hrišćanskim praznikom Blagovesti (Vårfrudagen), i na ovaj dan je uobičajeno da se jedu vafli. U govornom jeziku, prilikom izgovaranja imena ovog praznika (Våffeldagen), a zbog sličnosti u nazivu, došlo je do povezivanja vafla sa praznikom koji obeležava posetu arhanđela Gavrila devici Mariji u Nazaretu, dok je još uvek bila samo verena za Josifa, i najave da će začeti Sina Božjega po Duhu Svetome. U pravoslavnim crkvama, a prema julijanskom kalendaru, Blagovesti se slave 7. aprila.
U SAD se obeležava 24. avgusta, jer je na taj dan u Americi patentiran pekač za vafle. Pored ovih zemalja, dan vafla se obeležava i u drugim zemljama širom sveta, a u u Indiji se od 2018. godine obeležava u julu mesecu.
Vafl ili galeta (engl. waffle) je vrsta kolača koja se pravi od tečnog testa koje se peče u specijalnom pekaču za vafle, koji mu daje oblik i izgled kore koja potseća na pčelinje saće. Pored uobičajenog četvrtastog oblika i izgleda saća, danas postoje i pekači za vafle različitih oblika kao što su krugovi, srce ili oblika diznijevih junaka. Testo za vafle se pravi od tečne smese brašna, jaja, mleka, putera, šećera i prstohvati soli. U zavisnosti od vrste vafla u testo se mogu dodati i kvasac, prašak za pecivo, ekstrakt vanile, cimet. Slatki vafli se obično posipaju šećerom u prahu ili karamelizovanim šećerom, javorovim sirupom, medom, topljenom čokoladom, ali se jedu i sa kikiriki puterom, svežim voćem ili sladoledom. Slani vafli se mogu praviti i od testa od krompira, a služe se sa mesom i povrćem.
Vafl verovatno vodi poreklo od kolača koji su pravili još stari Grci. Antički obelios se takođe pekao između dve usijane gvozdene ploče, ali nije imao teksturu i izgled današnjeg vafla, a jeo se filovan sirom i začinskim biljem.
U srednjem veku ovi starogrčki vafli, poznatiji kao oubliji pravili su se na dva načina, kao ravan kolač, ili uvijeni kao kornet. Ovi srednjovekovni vafli koji su se pravili od mešavine ječmenog i ovsenog brašna, najčešće su se prodavali na uličnim tezgama u blizini crkvi, a bili su veličine manje pice.
U 13. veku je izmišljen gvozdeni pekač za vafle koji je imao sitne pregrade, pa vafli konačno dobijaju teksturu pčelinjeg saća, zbog čega se u Francuskoj zovu gaufre (saće).
Pored izgleda saća, srednjovekovni vafli imali su i izgled nekih predela, grbova ili religioznih simbola. Tokom religioznih praznika i crkvenih slava, ulični prodavci vafla su pravili strašne nerede jer su se svađali oko najboljeg i najbližeg mesta kod ulaza u crkvu, zbog čega je francuski kralj Šarl IX (1560-1574), izdao naredbu po kojoj je razmak između uličnih prodavaca vafla morao biti oko 1,8 metara.
Siromašno stanovništvo tokom nestašica hleba jelo je vafle koji su se pravili od pokvarenog brašna i vode, dok je plemstvo i bogatije stanovništvo jelo ukusne i hrskave vafle koje su pravili sa dosta jaja, brašna, mleka i meda.
Iako su vafli u Ameriku stigli u 17. veku sa holandskim doseljenicima, nakon svog boravka u Parizu, Tomas Džeferson je između ostalog doneo u Ameriku i prvi gvozdeni pekač za vafle, nakon čega su tokom 18. veka u Americi bile popularne vafl žurke, na kojima su se pravili slani i slatki vafli, a čije su ostatke robovi smatrali posebnom poslasticom.
Amerikanac holandskog porekla, Kornelijus Svorthaut (Cornelius Swarthout) patentirao je prvi američki gvozdeni pekač za vafle, 24. avgusta 1869. godine, zbog čega su vafli postali izuzetno popularni širom Amerike, i uobičajeno se jeli za doručak, preliveni melasom ili javorovim sirupom. Prvi električni pekač za vafle napravio je 1911. godine General Electric.
U američki samoposlugama su se 1953. godine pojavili prvi smrznuti vafli koji su se originalno zvali "Froffles", ali su kasnije promenili ime u "Eggos" jer su ih ljdu tako prozvali u žargonu zbog njihovog izrazitog ukusa jaja.
Na sajmu u Briselu 1958. godine pojavili su se "briselski vafli", koji su zatim 1964. godine predstavljeni i na Svetskom sajmu u Njujorku, nakon koga su postali najomiljeniji vafli, širom sveta poznatiji kao "belgijski vafli".
Pročitajte još:
Dan ovsenih vafla sa orasima
Na svetu postoji mnogo vrsta vafla, koji se među sobom razlikuju i po izgledu, ali i po ukusu. Vafli se mogu praviti sa različitim vrstama brašna, a pored belog pšeničnog brašna, od koga se najčešće prave vafli, koriste se i ovseno brašno, brašno od slada (proklijalih žitarica) koje se meša sa mlekom, kukuruznog brašna, dok se u Engleskoj vafli prave od krompira.
Najpoznatiji su briselski vafli, poznatiji i kao belgijski vafli, koji su nešto deblji od običnih vafla, jer se prave sa kvascem, zbog čega su vazdušastiji i mekši. Briselski vafli su veći vafli, sa izraženim izgledom saća, a obično se služe posuti prah šećerom, topljenom čokoladom, šlagom, sa jagodama i bananama, posutim orasima, lešnicima ili bademima.
Liješki vafli su najverovatnije najstariji vafli na svetu koji su nastali u Liježu, a prvi ih je napravio kuvar liješkog kneza. Za razliku od briselskog vafla, liješki vafl je mnogo manji i jede se prestima, poput krofne. Iako sadrži kvasac, njegovo testo je mnogo gušće, a poseban ukus mu dodaje karamelizovan šećer. Pored šećera, u liješki vafl se često dodaju i ektrakt vanile, kao i cimet.
Za razliku od belgijskih vafla, američki vafli se prave od testa u koje se dodaje prašak za pecivo. obično se prave za doruča i prelivaju javorovim sirupom, melasom, medom, istopljenom čokoladom, i filuju svežim voćem ili sladoledom.
Švedski vafli se takođe prave bez kvasca, zbog čega su mnogo tanji, a njihova tekstura potseća na palačinke. Najčešće se prave u obliku srca i služe se sa džemom, svežim voćem, šlagom ili sladoledom.
Norveški vafli ili Krumkake su vrsta vafla koja u prevodu znači uvijen kolač. Iako potseća na vafl, jer se testo peče u specijalnom pekaču, nakon čega se uvijaju u male kornete uz pomoć drvenih ili plastičnih modli za kornete, krumkake vode poreklo od italijanskog vafla - picele. Norveški vafli nemaju oblik saća, već imaju različite crteže u zavisnoti od pekača, a obično se prave za Božić.
Italijanski vafli ili picele su tradicionalni kolači nalik keksu koji se prave od braša, jaja, putera ili ulja, a obično su začinjeni anisom ekstraktom vanile i rendanom korom limuna. Picele se prave uvijene kao korneti ili rolnice (kanoli), a prave se i ravni različitih oblika. Udubljenja na njihovoj kori zavisi od pekača za picete, koji ne podseća na izgled pćelinjeg saća. Picele se najčešće spremaju za Božić i Uskrs, a mogu se poput kanola filovati filom od rikota sira sa šećerom, ili kremom od lešnika. Kada su ravni, italijanski vafli se samo posipaju prah šećerom.
Honkoški vafli su vrsta vafla koji se često nazivaju i vafli jaje, ili vafli sa mehurovima, jer svojim izgledom potsećaju na jaje ili mehur. Ova omiljena ulična hrana u Hong Kongu, pravi se od slatkog testa za vafl, koje se peče u specijalnim pekačima za vafle koji umesto pčelinjeg saća imaju mala udubljenja. Ovi honkoški vafli se mogu jesti iscela, ili odlomljeni kao mehurići ili jaja, a ponekad su uvijeni i kao korneti.
Engleski vafli sa krompirom su vrsta slanih vafli ili galeta koji se prave od začinjenog instant pire krompira sa dodatkom ulja, a najviše potsećaju na palačinke od krompira.
Vafli sa sladom (malt waffle) su vrsta vafla koji se prave sa mlekom pomešanim sa brašnom od proklijalih žitarica (slada), koji mu daje karakterističan sladunjav ukus.
Ukoliko želite da obeležite dan vafla, najlakše je da ih poručite, a ukoliko ipak poželite da ih sami napravite, prvo odlučite koju vrstu vafla želite da napravite i čime želite da ih filujete, jer izbor je toliko širok, da će biti teško doneti pravu odluku.
Međunarodni dan ljute i začinjene hrane
Međunarodni dan ljubitelja sira
Međunarodni dan čokoladne torte
