Svetski dan Malbec vina

Svetski dan Malbec vina se obeležava svakog 17. aprila. Iako sorta grožđa Malbec potiče iz Francuske, ova sjajna crna vina sa aromom malina, višanja i šljiva, najprepoznatljiva su  argentinska vina.

Od 2011. godine svakog 17. aprila širom sveta se obeležava Svetski dan Malbec vina, koji su pokrenula Vina Argentine, udruženje koje predstavlja argentinska vina širom sveta, u želji da predstave Malbec kao jedno od vrhunskih argentinskih vina. 

Ovaj datum je izabran jer je 17. aprila 1853. godine u Argentini osnovana poljoprivredna škola, koja je bila zadužena da prilagodi francuske sorte grožđa argentinskom podneblju. U istoriji argentinskog vina, ovaj datum se smatra prekretnicom, a u isto vreme i polaznom tačkom u stvaranju najpoznatijeg argentinskog vina - Malbeca.

Naziv i poreklo

Rasprave o tačnom poreklu Malbeca i danas traju, ono što je ipak dokazano je da potiče iz jugozapadne Francuske, mada se samo nagađa u kojoj od francuskih regija kao što su Kaor (Cahors), Bordo (Bordeaux), Kersi (Quercy) i Turen (La Touraine) je započeto sa njegovim uzgojem. U ovim regijama Malbec je najčešće poznat kao "Kot", mada se za njega koristi i preko 400 naziva kao što su: Auxerrois, Cot de Bordeaux, Cahors, Pressac, Cot Noir, itd.

Poreklo naziva Malbek takođe je predmet raprave, jer postoji više teorija o poreklu njegovog naziva. Prema jednoj teoriji Malbec je dobio ime prema francuskom nazivu za loš poljubac (mal - loš i bec - poljubac). Prema drugoj teoriji, koja je više prihvaćena, naziv Malbec potiče od prezimena mađarskog vinara gospodina Malbeka, koji je ovu sortu grožđa gajio širom jugozapadne Francuske.

Rasprostranjenost

U 19. veku invazija filoksere u francuskim vinogradima, značajno je umanjila zasade Malbeca, a "veliki mraz" koji je pogodio Francusku 1940. godine uništio je oko 75% Malbeca širom Francuske. Srećom Malbec je u Argentinu preneo francuski agronom, Mišel Ame (Michel Aime) sredinom 19. veka, gde se veoma brzo proširio jer mu je odgovaralo podneblje.

Danas u Francuskoj Malbec se najviše gaji u oblasti oko grada Kaor (Cahor), a čuvena kaorska vina, koja imaju zaštićeno geografsko poreklo (AOC), moraju sadržati minimum oko 70% Malbeca, kojem se dodaju Merlo (Merlot) i Tanat (Tannat). Kaorska vina imaju veoma tamnu boju, zbog čega ih često nazivaju i "crna vina iz Kaora". U Bordou Malbec je oduvek bio sastavni deo Bordo mešavine, a najčešće je sastavni deo kupaža uz Cabernet Sauvignon i Gamay.

Danas se oko 75% Malbeca uzgaja u Argentini, dok se ostali deo gaji u francuskim regijama Kaor i Bordo, kao i u Čileu (Viu Manentu), SAD (Kalifornja) Novom Zelandu i Australiji (Adelaida).

U Argentini Malbec se uzgaja od severa do juga, zbog čega se ukusi cvenih vina od ove od sorte grožđa prilično razlikuju u zavisnosti od regiona iz kojeg potiču. 

Zbog nadmorske visine na kojoj se uzgaja Malbec sa severa Argentine, u regionu Salta, ima puno telo, intenzivnu tamnoljubičastu boju i aromu zrelog džemastog voća. Vina koja se prave od zasada koji rastu na nadmorskoj visini od preko 2000 m sadrže izraženu svežinu.

Najveći broj argentinskih vina Malbec dolazi iz regije Mendoza u kome dominiraju tri vinska stila. Malbec iz Mendoze ima bogatu aromu suve šljive, dok na nepcima daje džemast utisak, što proističe zbog kombinacije grožđa koje raste u različitim regionima Argentine. 

Malbec iz druge najveće argentinske regije San Huan (San Juan) ima dva vinska stila, jer od grožđa koje raste u vinogorju Pedernal na nadmorskoj visini između 1200 m i 1500 m dobijaju se veoma intenzivna i sveža vina, dok se na visoravni Ullúm Valley na nadmorskoj visnini od 300 m proizvode vina slična Malbecu iz Mendoze.

U Patagonji Malbec takođe ima dva vinska stila. U provinciji Neuken (Neuquén) Malbec ima jarku boju, dobro telo i umerenu svežinu. Malbec iz oblasti Rio Negro ima intenzivnju ljubičastu boju, ukus kupina, malina, borovnica, sa biljnim primesama, umerenom svežinom i čvrstim taninima.

Izgled

Malbek je sorta grožđa sa veoma ankom kožom. Ovoj izuzetno osetlivoj sorti je potremno mnogo više sunca i toplote nego što je potrebno sortama kao što su Cabernet Sauvignon, Merlot i Syrah. 

Ukus

Malbec je suvo crveno vino, srednje do punog tela, sa dosta kiselosti i višim nivoom alkohola i tanina. Malbec ima gustu sjajnu mastiljavo tamno ljubičastu boju, koja veoma često ostavlja tragove na čaši. Malbec često ima aromatičan cvetni miris šljiva i ljubičice sa primesama minerala. zokruženog ukusa malina, šljiva i višanja. Malbec je mek na nepcima, glatkih skoro baršunastih tanina. Upravo ta ravnoteža između voćnog ukusa i mekih tanina je ono što Malbec čini tako savršnim vinom.

Vinski stilovi

U Francuskoj Malbec se najčešće koristi za kupaže, a najčuvenija su vina iz Kaora. Malbec se u Čileu takođe često kupažira sa Kaberne Sovinjonom. 

U Argentini Malbec je načešće visoko kvalitetno sortno vino, a neke argentinske vinarije proizvode i barikirani Malbec koji ima arome čokolade i vanile, sa primesama duvana.

Malbec vina iz argentinske oblasti Lujan de Cuio, koja se prave od grožđa koje raste na nadmorskoj visini između 900 i 1000 m, često su tamno ljubičaste boje, ukusa zrelog voća i dobrog tela, umerene svežine, baršunastih, ali snažnih tanina.

U dolini Uko (Uco Valley) Malbec raste na nadmorskoj visini od 1000 do 1500 m, gde hladna planinska klima sa dosta sunca daje Malbec vinima, srednje do punog tela, visoke kiselosti, drugačije karakteristike, zbog čega su ova vina jarko ljubičaste boje, kompleksnih aroma svežeg crvenog i crnog voća sa biljnim i cvetnim primesama. 

U istočnom delu najvećeg argentinskog regiona Mendoza koji se graniči sa pustinjom, zasadi grožđa rastu na nadmorskoj visini od 500 do 800 m, a velike letnje vrućine daju ovim Malbec vinima crvene nijanse srednjeg intenziteta, kao i veoma moćan ukus umerene svežine i visokog stepena alkohola.

Pročitajte još:
Međunarodni dan Rizlinga

Temperatura služenja

Da bi ste u potpunosti uživali u svakom gutljaju Malbec vina, potrebno je da potrefite i tačnu temperaturu njegovog služenja, koja se kreće od 15 do 18 C. Malbec se obično čuva na temperaturi od 17 C. Ukoliko ste flašu držali na sobnoj temperaturi, dovoljno je da rashladite Malbec u frižideru oko 10 do 15 minuta pre služenja.

Vinske čaše

Malbec se služi u standardnoj čaši za crno vino, u kojoj se pored njega služe i Zinfandel Širaz.

Slaganje hrane

Malbec je vino koje se odlično slaže uz sva crvena mesa. Najbolje se slaže sa sočnim argentinskim biftekom, kao i sa junećim i goveđim mesom, hamburgerima, pečenim jagnjećim butom, svinjskim pečenjem, svinjskim mesom na roštilju, mesom od divljači, pa čak i sa tamnim živinskim mesom poput patke. Odlično se slaže i uz lososa, španske tapase i čorizo kobasicu, jela sa krompirom, punjene i pečene paprike, sve vrste pečurki. Malbec ima dovoljno tela da se suprotstavi ovoj bogatoj hrani, iako su njegovi tanini i završnica nešto mekši od Cabernet Sauvignon-a.

Hrana koja se ne slaže uz Malbec

Uz Malbec se nikako ne slažu riba (osim lososa), gorko i zeleno povrće, kao i kisele salate začinjene sirćetom.

Slaganje sa sirevima

Malbec je jedno od retkih vina koje se najbolje slaže sa plavim, tj. buđavima sirevima, kao što su gorgonzola, rokfor (roquefort) ili stilton. Pored plavih sireva, veoma dobro se slaže i uz starije i dimljene sireve, kao što su čedar, gauda, provolone i Monterej Džek (Monterey Jack).

Kako obeležiti svetski dan Malbec vina?

Sigurni smo da bolje snabdevene vinoteke imaju neka argentinska Malbec vina, pa ako do sada niste imali priliku da probate ovo sjajno suvo crveno vino, koje se zaista najbolje slaže uz biftek i krompire, ovo je prava prilika da ga konačno probate.

Onima koji nisu preterane vinopije, predlažemo da ipak obeleže dan Malbec vina i pogledaju neki od najboljih argentinskih filmova. A među najboljim filmovima iz Argentine su:

1. Oficijelna priča (La Historia Oficial) (1985)
2. Čekajući mrtvačka kola (Esperando La Carroza) (1985)
3. Pica, pivo i cigarete (Pizza, Birra, Faso) (1998)
4. 76-89-03 (2000)
5. Devet kraljica (Nueve Reinas) (2000)
6. Mladin sin (El hijo de la novia) (2001)
7. Crveni medved (Un oso rojo) (2002)
8. Unapređenje (El Bonaerense) (2002)
9. Svet kranova (Mundo Gruá) (2002)
10. Intimne priče (Historias Minimas) (2002)
11. Sluškinja (Cama Adentro) (2004)
12. Kocka je bačena (La Suerte Está Echada) (2005)
13. Aura (El Aura) (2005)
14. Dečko moje žene (Un Novio Para Mi Mujer) (2008)
15. Tajna u nihovim očima (El Secreto De Sus Ojos) (2009)
16. Sused (El Hombre De Al Lado) (2009)
17. Lešinar (Carancho) (2010)
18. Kinez za poneti (Un Cuento Chino) (2011)
19. Gubitnici (Metegol) (2013)
20. Divlje priče (Relatos Salvajes) (2014)
21. Klan (El Clan) (2015)
22. Pronaći Sofiju (Finding Sofia) (2015)