Mljekara Dule
Mljekara Dule

Svetski dan paste

Detalji

Počinje: 25-10-2024 01:00

Završava se: 26-10-2024 12:59

Lokacija:

Kontakt

 

pasta-testenina

 

Svetski dan paste se obeležava svakog 25. oktobra. Sveža, osušena, sa jajima ili bez glutena, različitih oblika i boja, pasta je već vekovima omiljena hrana širom sveta, od koje se prave ukusni i lagani obroci.

 

Većina ljudi pogrešno povezuje pastu sa čuvenim venecijanskim trgovcem i istraživačem Markom Polom. U 19. veku u jednom američkom žurnalu pojavio se promotivni tekst o pasti, u kome je navedena legenda o Marku Polu, koji je u Italiju doneo pastu iz Kine. Naučnici koji se bave istorijom nastanka hrane i pića, dokazali su da je ova legenda proizašla iz pogrešnog tumačenja kasnijih navoda izgubljenog originalnog teksta Marka Pola, koji je pominjao biljku (sago palma) od koje su Kinezi dobijali skrob, a od kojeg su pravili kinesku testeninu.

Svetski dan paste nastao je 1995. godine, kada se na prvom Svetskom kogresu paste okupilo 40 proizvođača paste iz čitavog sveta.

 

Kako je nastala pasta?

Jedan od najčuvenijih rimskih pesnika, Horacije u 1 veku n.e. pominje testeninu po imenu lagana (laganum), koja i po nazivu i opisu najviše potseća na testo od koje se pravi današnja lazanja. U 2. veku n. e. Atenej iz Naukratisa navodi jedan sto godina star recept po kome se pravila ova drevna testenina od pšeničnog brašna i soka zelene salate. Pločasto testo u koje su se dodavali začini pržilo se u dubokom ulju. Nešto kasniji recept iz 5. veka opisuje jelo slično današnjoj lazanji, koja se sastojala od slojeva lagana, između kojeg se ređao fil od mesa. Glavni sastojak današnje lazanje, paradajz, stići će u Evropu u 16. veku, kada će Italijani osmisliti najpopularniji paradajz sos, koji se tako dobro slaže uz pastu.

Pored lagana, u antičkim tekstovima se pominje i pasta pod nazivom itrion, koja se pravila od pšeničnog griza (semolina). Ovu drevnu pastu od pšeničnog griza, koja se barila, pominju grčki lekar Galen, jevrejski Talmud i arapski lekar Išo bar Ali. Veruje se da su ovu bliskoistočnu tetsteninu Arapi doneli na Siciliju u 9. veku, a arapski geograf Al-Idrizi, pominje 1154. godine itrion kao pastu koja se proizvodi i izvozi iz Sicilije u vreme vladavine normanskog kralja Rodžera II. 

Umetnost pravljenja paste, u srednjem veku se sa Sicilije proširila, prvo na južni deo Italije, a kasnije i na čitavu Italiju. 


Da li znate?

Testo za testeninu se pravi od brašna durum pšenice, što ga razlikuje od običnih rezanaca.
Postoji oko 33 vrste paste, koje su kategorisane u 5 grupa.
Kuvana pasta se može zamrznuti i ponovo jesti u roku od 3 meseca.
Svaki Italijan godišnje pojede preko 27 kg paste.
Italija izvozi oko 1,7 miliona tona testenina godišnje.


Italijanska reč makaroni (macaroni) označava energično mešenje testa, s obzirom da je ručno pravljenje paste izuzetno zahtevan i dug proces. Italijanski nazivi za različite oblike paste, kao što su makaroni, ravioli, njoki (gnocchi) i vermičeli (vermicelli) nastali su u 13. veku. Već u 14. veku u svom čuvenom "Dekameronu", Bokačo pominje pastu u jednom fantastičnoom opisu u kome kuvari kotrljaju makarone i raviole niz brdo parmezana, pravo u usta proždrljivaca.

Srednjovekovna italijanska pasta imala je sasvim dugačiji ukus od ove današnje, ne samo zbog toga što je nisu pravili sa paradajzom, već i zbog toga što su je mnogo duže kuvali, zbog čega je bila mnogo mekša, a ne hrskava ili al dente, kako je Italijani danas pripremaju. Pored toga, za spremanje jela sa pastom koristili su i razne slatko-slane začine, a jeli su ih uglavnom rukama.


Pročitajte još:
Dan tortelina
Dan pice


U toku Renesanse pasta se smatra jelom koje su jeli samo bogataši. Čuveni italijanski kuvar Bartolomeo Skapi (Bartolomeo Scappi), koji je spremao papske gozbe, osmislio je jelo sa pastom koje se služilo treće po redu, a koje se sastojalo od barene piletine i raviola punjenih pastom od svinjske potrbušine, kravljeg vimena, parmezana, šećera, začina i suvog grožđa. Sačuvan je i recept za njegove makarone ala romaneska (maccheroni alla romanesca).

U 17. veku pasta je bila glavno jelo u Napulju, a Napolitance su često nazivali jedači makarona (mangiamaccheroni). S obzirom da siromašno stanovništvo nije moglo da u svakodnevnoj ishrani priušti meso, pasta je činila osnovnu namirnicu. U to doba pojavile su se i prve mašine za proizvodnju paste, među kojima je i mehanička presa (torchio), koja je pravila rezance tj. vermičele (tanke špagete).

Prva fabrika koja je proizvodila pastu otvorena je 1740. godine u Veneciji, a prva fabrika paste u Centralnoj Evropi otvorena u Budimpešti 1859. godine.


Kako obeležiti Svetski dan paste?

Ukoliko želite da obeležite Svetski dan paste, posetite neki od omiljenih italijanskih restorana i probajte neku pastu koju do sada niste imali priliku da probate. 

Isprobajte najbolje paste i pronađite najbolje proizvođače testenine na našim stranicama. Za one koji imaju problema sa glutenom preporučujemo bezglutenske testenine, koje proizvodi firma Hemija Commerce.

Budite kreativni i napravite sami pastu, samo vodite računa da je ne prekuvate. Paste nikako ne sme da bude prekuvana i gnjecava, već čvrsta i hrskava, ili kako to Italijani kažu, al dente. Dok budete jeli omiljenu pastu, zabavite se i odgledajte ponovo čuvenu ljubavnu scenu iz čuvenog Diznijevog crtanog filma "Maza i Lunja".