Nema predstojećih dešavanja.
Lokacija:
Međunarodni dan Sauvignon Blanc vina se obeležava svakog prvog petka u maju, a ove godine ovaj dan posvećen čuvenoj francuskoj sorti grožđa biće obeležen 5. maja. Penušava, desertna ili sortna vina lakog tela i visokih kiselina, Sauvignon Blanc vina su elegantna i osvežavajuća bela vina sa aromama ogrozda, ananas dinje, grejpfruta, vinogradarske breskve i marakuje.
Međunarodni Sauvignon Blanc dan osmislila je 2010. godine vinarija iz dolie Napa "St. Supéry Estate Vineyards & Winery", a ovaj dan su ubrzo prihvatili i lokalni vinari iz doline Napa, kao i Novozelandska vina. Međunarodni Sauvignon Blanc dan je osmišljen u želji da se povežu proizvađači i ljubitelji ove bele sorte vina širom sveta.
Toga dana vinarije, vinoteke i mnogi restorani organizuju degustacije Sauvignon Blanc vina, a ono što ih povezuje je ljubav prema ovoj izuzetnoj sorti grožđa, koja je uz Chardonnay i Pinot Grigio, jedna od najomiljenijih belih sorti grožđa.
Sovinjon blan (Sauvignon blanc) je sorta grožđa zelenkaste pokožice, koje vodi poreklo iz francuskog regiona Bordo. Sam naziv koji u prevodu znači "beli divljak", otkriva da je ovo francusko autohtono grožđe, jer sauvignon potiče od reči sauvage ("divlji") i blanc ("beli"). Trenutna istraživanja smatraju da vodi poreklo od belog Traminca (Savagnin), a dovodio se u vezu i sa sortom grožđa Carmenere.
Sauvignon blanc se prvi put pominje u 16. veku, a u 18. veku je ukršten sa Cabernet Franc-om iz čega je iznederena kraljevska loza Cabernet Sauvignon.
U 19. veku u Bordou zasadi Sovinjon blana često su bili prošarani sa dve sorte grožđa: Sauvignon vert (Sauvignonasse u Čileu) i ružičastom mutacijom Sauvignon gris, o kojoj se ništa ne zna u dolini Loare, ali su sačuvane u Čileu, gde su zasađene reznice ovih sorti donete iz Francuske pre epidemije filoksere.
Sauvignon Blanc je veoma zahtevna sorta grožđa koja zahteva uravnotežene uslove i kontrolu vegetacije, jer prevelika vegetacija proizvodi previše biljni karakter vina, jer bobice grožđa ne sazrevaju pravilno, dok, obratno, i preveliko izlaganje sunčevoj svetlosti takođe utiče na ukus vina.
S obzirom da rano sazreva, Sauvignon Blanc je pogodniji za uzgajanje u regionima sa hladnijom klimom. Francuski ampelograf i vinogradar Žan-Mišel Borsikou (Jean-Michelu Boursikuot), smatra da je snažni sortni karakter Sovinjon blana izraženiji u hladnijim nego u toplijim podnebljima. Ali s obzirom da ova sorta ima izraženu kiselost, vinogradari koji proizvode vina u toplijim delovima sveta nisu odustali od uzgajanja Sauvignon Blanc-a, uključujući i Australiji, gde su nastala prilično dobra vina.
Sovinjon blan (Sauvignon blanc) se gaji širom sveta. Najveći proizvođač ove sorte grožđa je Francuska, na drugom mestu je Novi Zeland, Čile je na trećem mestu, Južna Afrika na četvrtom mestu, dok je Moldavija na petom mestu po količini proizvedenih Sauvignon blanc vina. Pored ovih najvećih proizvođača, Sauvignon blanc se gaji i u SAD (Kalifornija, Vašington), Kanadi, Australiji, Španiji, Rumuniji, Bugarskoj.
Od 100 000 hektara trenutno zasađenih vinograda u kojima se širom sveta uzgaja Sauvignon Blanc, 50% se nalazi u Francuskoj, 17% na Novom Zelandu, 13% u Čileu, 10% u Južnoj Africi, po 7% u SAD i Australiji, dok Bugarska ima 6%, a Španija 4%.
U Francuskoj Sauvignon Blanc je posle Chardonnay i Ugni blanc-a, treća najvažnija sorta grožđa, a najviše se gaju u oblasti Loare, Žironde, Eroa (Hérault) i Odea (Aude) na jugu Francuske.
Kalifornija je već krajem 19. veka počela sa uzgojem Sovinjon blana, nakon što je reznice iz Francuske doneo izvršni direktor Odbora državnih poverenika za vinogradarstvo, Čarls Vetmor (Charles Vetmore). Kalifornijski vinari su 60-tih godina osmislili nov naziv za ova vina, nazvavši ih Fumé blanc, aludirajući na na francuska vina Pouilly Fumé.
Iako je Novi Zeland na drugom mestu po proizvodnji Sovinjon blana, prve reznice u ovu zemlju stigle su prilično kasno, tek 1970. godine, dok su u Australiju stigle tek 90-tih godina 20. veka.
Ono što su Malbec za Argentinu, Shiraz za Australiju ili Riesling za Nemačku, to je Sauvignon Blanc za Novi Zeland, jer se zahvaljujući ovim vinima Novi Zeland našao na vinskoj mapi sveta.
Uspeh novozelandskog sovinjon blana, poznatijeg kao "Savalanche" uticao je na popularisanje ove sorte grožđa u Čileu i Južnoj Africi, kao i u Evropi, jer je podstakao vinogradare u francuskoj regiji Languedoc, kao i u nekim regijama Španije da počnu sa gajenjem ove popularne sorte grožđa.
U Srbiji je Sauvignon blanc je veoma rasprostranjen i gaje ga mnoge vinarije, kao što su: Vinarija Virtus, Vinarija Milosavljević, Vinarija Mikić, Vinarija Raj, Podrum Đorđević, Vinarija Tri međe i oblak, itd.
Pročitajte još:
Svetski dan Marselan vina
Kada vinski stručnjaci opisuju Sauvignon Blanc vina, obično ih opisuju kao elegantna i sveža vina, što se naročito podrazumeva za vina iz Francuske i sa Novog Zelanda.
Ova vina u zavisnosti od klimatskih uslova mogu imati naglašen biljni ukus ili slatkasti ukus tropskog voća. U hladnijim podnebljima Sauvignon Blanc vina imaju naglašenu kiselost i zelenkast ukus trave, zelene paprike i koprive, sa primesama marakuje, ili cvetnim notama zove.
U toplijim regijama Sauvignon Blanc vina imaju aromu tropskog voća, sa primesama grejpa i vinogradarske breskve.
Vina Sauvignon Blanc apelacije Sancerre poznata su kao reska vina sa istaknutom aromom grepjpfruta i mineralnim notama, dok Sauvignon Blanc vina apelacije Pouilly-Fumé imaju arome dima zahvaljujući zemljištu koje ima dosta kremena.
Sauvignon Blanc vina iz doline Napa su veoma kompleksna, sveža i oštra, izrazite kiselosti, izbalansiranog voćnog ukusa sa citrusnim notama. Česo su barikirana, što im dodaje posebnu zaokruženost.
Sauvignon Blanc vina iz novozelandske najsunčanije regije Malboro (Marlborough) imaju biljni ukus sa aromama citrusa i mirisnim notama sveže pokošene trave, zelene paprike, grejpa i tropskog voća.
Čileanski Sauvignon Blanc koji se najviše proizvodi u centralnim priobalskim regijama Lejda (Leyda) i Kazablanka (Casablanca) veoma je aromatičan, izražene kiselosti sa mineralnim notama.
Južnoafrička Sauvignon Blanc vina regiona Zapadni Kejp (Western Cape) su veoma kompleksna i uravnotežena, sa oštrom kiselošću. Najčešće imaju travnate note, kao i arome i ukuse citrusa, ananas dinje i tropskog voća.
Kao jedno od najzastupljenijih vinskih sorti grožđa na svetu, Sauvignon blanc može ponuditi širok spektar stilova i ukusa. Pojedine apelacije (geografska područja) postala su najvažniji regije za uzgajanje Sauvignon blanc-a, stvarivši sopstvena prepoznatljiva vina.
Od Sauvignon Blanc-a se najčešće prave sortna vina, nalik vinima iz regiona Sancerre i Pouilly Fumé u istočnom delu doline Loare. U Bordou Sauvignon Blanc se najčešće meša sa Semijonom (Sémillon), zbog čega su vina osvežavajuća i zaokružena sa primesama meda i citrusnim notama.
Zbog činjenice da je ova sorta grožđa izuzetno promenljiva, vinari mogu da proizvedu nebrojeno mnogo vrsta vina, koja mogu biti prilično suva, ali i veoma slatka.
U Kaliforniji od Sovinjon Blana sve više se proizvode slatka botritisovana vina u stilu francuskih slatkih vina iz Sotenza (Sauternes) iz borodške podregije Grav (Graves).
Sauvignon Blanc vina se obično piju mlada, jer ova vina ne stare preterano dobro, zbog činjenice da najčešće dobijaju izražene zelene biljne arome graška ili asparagusa. Jedina vina od ove sorte grožđa, koja su se pokazala da sa starenjem dobijaju na ukusu, su suva i slatka vina iz Bordoa.
Sauvignon Blanc je takođe komponenta čuvenih desertnih vina iz regija Sauternes i Barsac.
Sauvignon Blanc se obično služi na tepmeraturi od 7-12°C.
Ako se dvoumite oko toga sa čime će se najbolje slagati Sauvignon Blanc, neće te pogrešiti ako izaberete zeleno povrće, kao što su krastavac, mlade tikvice, asparagus, grašak, artičoke, zelena paprika, boranija. Sovinjon blan se takođe dobro slaže i uz patlidžan, grčku salatu, paradajz, limun, lajm. Što se mesa tiče, ovo lagano belo vino odlično se slaže uz bela mesa, kao što su piletina, ćuretina, svinjetina, morske ribe, rakove, lignje, losos i dimljeni losos, ostrige i bakalar.
Sauvignon Blan je odličan izbor za jela sa sosovima na bazi biljaka, sa piletinom, tofuom ili ribom. Izuzetno dobro se slaže sa tajlandskom i vijetnamskom kuhinjom, a jedno je od retkih vina koje se slaže uz suši.
Kada su začini u pitanju, Sauvignon Blanc se odlično slaže uz nanu, peršun, korijander, mirođiju, vlašac, ruzmarin, bosiljak, majčinu dušicu, lovorov list, kapar, a slaže se i uz pesto sos, beli luk i zelene masline.
Sauvignon Blanc se odlično slaže uz meke i aromatične sireve, kao što su kozji sir, italijanski mladi kravlji sir burata (Burrata) ili mocarela di bufala (mozzarella di bufala), kozja gauda, feta, parmezan, rikota, a slaže i uz jogurt, kiselo mleko i pavlaku.
Uz Sauvignon Blanc uživajte u najboljim kozjim sirevima Gorski.
Ako želite da obeležite dan Sauvignon Blanc vina uživajte u svom omiljenom vinu, ili još bolje probajte neko novo vino i upoznajte se sa novim stilom neke vinarije ili vinskog regiona.
Posetite neku vinariju, vinoteku ili restoran i prisustvujte degustaciji Sovinjon blana.
Podelite fotografiju ili priču o vašem omiljenom Sauvignon Blanc vinu na društvenim mrežama.
Međunarodni dan ljute i začinjene hrane
Međunarodni dan ljubitelja sira
Međunarodni dan čokoladne torte
