Mljekara Dule
Mljekara Dule

Svetski dan čokolade

Detalji

Počinje: 08-07-2024 12:00

Završava se: 07-07-2024 11:59

Lokacija:

Kontakt

 

cokolada-tetiana-bykovets-2SoEaPFcEt4-unsplash

 

Svetski dan čokolade se obeležava 7. jula. Mlečna ili crna, punjena ili sa lešnicima, bademima, suvim grožđem, meka i slatka, čokolada je zaista neodoljiva poslastica, koja zaslužuje da bude proslavljana širom sveta, jer zamislite svet u kome nema čokolade... 


Za sve ljubitelje čokolade, ovo je najslađi praznik, koji proslavlja jedan od velikih pronalazaka - čokoladu. Dozvolite sebi, da bar ovoga dana zaboravite na kalorije i zasladite se omiljenom čokoladom. Na sreću, za one koji ne mogu da zamisle ni dan bez čokolade, pored ovog svetskog praznika, u toku godine postoji još mnogo dana posvećenih raznim čokoladnim slatkišima. 

 

 

Svetski dan čokolade se proslavlja od 2009. godine, a ovaj datum je izabran, jer je prema predanju baš 7. jula 1550. godine čokolada konačno stigla u Evropu iz Južne Amerike.


Gornji Amazon kolevka čokolade

Prema najnovijim arheološkim istraživanjima, najraniji tragovi kakaa su pronađeni na ostacima grnčarije, koji su pronađeni na arheološkom nalazištu u Ekvatoru, a koji potiču iz perioda oko 5300 godina pre n.e. Ne samo što su ova nova istraživanja pokazala da su drevne civilizacije koristile kakao 1500 godina ranije nego što se do sada smatralo, već se pokazalo da je upravo gornji Amazon oblast gde je čovek počeo sa kultivizacijom kakaa, odakle je kasnije čamcima prenet u Srednju Ameriku, za koju se do sada smatralo da je kolevka čokolade i kakaa.


Čokolada hrana za bogove

Plemena Južne i Srednje Amerike koristila su kakao za spremanje gorkog napitka, koji se koristio prilikom religioznih praznika, jer su smatrali da je čokolada hrana za bogove. S obzirom da nisu znala za šećer, plemena Olmeka, a kasnije i Maja i Asteka, koristila su čokoladu kao gorak napitak, u koju su dodavli vanilu i čili, kako bi joj donekle poboljšali ukus. Maje su čak imale i jedno božanstvo, po imenu Ek Čuaj (Ek Chuaj) koje je bilo zaštitnik trgovine i kakaa. S obzirom da je ovim plemenima kakao bio vredniji od zlata, a zrna kakaa su korišćena kao platežno sredstvo, ne čudi što je baš bog trgovine bio i zaštitnik čokolade.


Čokolada kraljevski napitak

Nakon što je stigla u Evropu, s obzirom na svoj prilično gorak ukus, čokolada je prvobitno korišćena kao lek za stomačne probleme, ali je ubrzo nakon što je u napitak dodat šećer, čokolada postala omiljen kraljevski napitak, koji se pio samo na evropskim dvorovima. Krajem 17. veka pomama za čokoladom je bivala sve veća, zbog čega ona postaje i omiljen napitak aristokratije.


Pročitajte još:
Dan čokoladne torte
Dan tople čokolade
Dan čokoladnog fondia
Dan čokolada sa mentom
Dan čokoladnog suflea
Dan čokoladnih dražeja sa kikirikijem
Dan čokolodnih karamela
Dan čokoladiranog indijskog oraha
Svetski dan Nutele
Dan čokoladnog musa


Prva štangla čokolade

Početkom 18. veka Englez Volter Črčman (engl. Walter Churchman) patentirao je proces mlevenja kakao zrna, koji je kasnije otkupio Džozef Stors Fraj (engl. Joseph Storrs Fry), koji je započeo proizvodnju čokolade 1761. godine u Bristolu. U isto vreme u Francuskoj, najstariji francuski proizvođač čokolade Lombart vrši prve eksperimente presovanja kakao butera, ali tek početkom 19. veka, tačnije 1828. godine holandski hemičar Konrad van Hojten (Coenraad van Houten) i njegov otac, osmislili su kako da smanje gorčinu čokolade pomoću alkalnih soli, a ono što je najvažnije, osmislili su i presu kako bi iz kakaa izvukli kakao buter.
 
Zahvaljujući ovim inovacijama, Džozef Fraj, koji je preuzeo očevu fabriku čokolade u Bristolu, napravio je prvu štanglu čokolade 1847. godine.


Prva čokolada u Srbiji

U Srbiji čokolada se pojavila 1897. godine, a braća Šonda, trgovci iz grčkog sela Klisure, prvi su se dosetili da je prodaju u svojim bakalnicama. Nikola Šonda je imao bakalnicu na uglu sadašnje Ulice Uzun Mirkove i Kralja Petra, dok je Konstantin (Kosta) Šonda držao bakalnicu u Dubrovačkoj ulici. Izuzetno promoćuran, Kosta Šonda je pored čokolade, čokoladnih pralina i drugih slatkiša, prodavao i kafu u koju je dodavao po kašičicu kakaa. Ubrzo je shvatio da je potražnja za čokoladom postala izuzetno velika, te je uz državne povlastice, zahvaljući Zakonu o pomoći domaćoj radinosti iz 1898. godine, prikupio dovoljno sredstava da otvori prvu fabriku čokolade u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. 

Prva spska fabrika čokolade, kakaa, leda i keksa sagrađena je 1902. godine na donjem Dorćolu, na uglu ulica Cara Uroša i Solunske, koji danas, zahvaljujući inicijativi Udruženja građana "Donji Dorćol" nosi naziv Skver Koste Šonde.

oglas-kraljevska-cokolada-sonda-politika-29-02-1904-foto-digitalna-narodna-biblioteka-srbijejelena-karadjodjevic

Oglas za Kraljevsku čokoladu, srpske fabrike čokolade Šonda, štampan u listu Politika 29.02.1904. Foto: Digitalna Narodna biblioteka Srbije

Prva srpska čokolada se zvala "Olga", a u oglasu objavljenom u listu "Politika" 29. februara 1904. godine, saznajemo i za novu čokoladu koja se tada reklamirala, kao "Kraljevska čokolada" sa likom Njenog Kraljevskog Visočanstva knjeginje Jelene Karađorđević, ćerke kralja Petra Karađorđevića.